Унеско штити Сињску алку

Од нашег сталног дописника

Загреб – Почело је с великом неизвесношћу и стрепњама, чак је јављено – „Турци су нас закочили”, али се на крају све добро завршило и Хрватска прославља то што је још једна занимљива традиција са свог подручја уврштена на Унескову листу заштићене светске нематеријалне културне баштине. Ту част овај пут добила је Сињска алка, витешка игра која се у том граду одржава још од 1715. године у славу победе над Турцима који су покушали да освоје утврђени град. Одлука је донета ових дана на заседању Унеска у Најробију.

Уз ову витешку игру, на Унескову листу нематеријалне светске културне баштине уврштени су такође и традиција лицитарских срца из северне Хрватске и начин певања познат као „ојкање”.

Министарство културе Републике Хрватске највише је напора уложило да Унеско прихвати и Сињску алку, па се лобирало на све стране. То траје већ дуже време, а у једном тренутку изгледало је да су сви напори узалудни, јер се успротивила Турска.

Наиме, у образложењу захтева за увршћивање на Унескову листу, догађај из 1715. године је описан речником карактеристичним за збивања и атмосферу недавног рата, што је поприлично „зашкрипало” турским представницима.

Према још прецизно неутврђеним подацима, те године је 700 бранитеља Сиња (тада под Млетачком влашћу) наводно поразило војску Мехмед-паше Ћелића од 60.000 сераскера, који се повукао необављеног посла. У традицији народа Сињске крајине велике заслуге за то дају се и Сињској госпи, мајци Божјој чији је култ у том крају веома јак и, наравно, јуначкој одбрани Сињана.

Постоји, међутим, и верзија по којој је моћна турска војска напустила опсаду Сиња из пуно прозаичнијег разлога – завладала је наводно масовна дизентерија и није било друге него се повући. Можда је управо у томе и била историјски недефинисана чудотворна помоћ Сињске госпе, али о томе у овој традиционалној витешкој игри нема ни спомена.

У спомен на тај догађај, ево, већ скоро 300 година, одржава се витешка игра у којој коњаници покушавају копљем у пуном трку да погоде окачену алку, а могу да учествују само припадници породица које су кореном из тог краја.

У међувремену, хрватски предлагачи су се обратили турској страни да им прибаве историјски поглед на овај догађај и са те стране, а захтев је прилагођен данашњим правилима поштовања мултикултуралности и Турци више нису правили проблем с увршћивањем Сињске алке на Унескову листу нематеријалне светске културне баштине.

„Упис Сињске алке у Унесков попис огроман је добитак за привреду ове земље и сигурно ће допринети развоју туризма. С друге стране, ми смо нарочито поносни и на упис лицитарства и ојкања, јер смо тиме добили укупно десет феномена нематеријалне културе које штити Унеско – највише у Европи”, рекао је хрватски министар културе Божо Бишкупић.

У ову категорију Унескове заштите која је установљена 2006. године, иначе, спадају усмена традиција, уметничка извођења, друштвени обичаји, ритуали и слично. Хрватска је успела до сада да на тај начин заштити и представи свету звончаре из Каставштине, хрватско чипкарство, процесију краљице у Горјанима, хварску процесију крста, фешту светог Влаха у Дубровнику, производњу дрвених дечјих играчака Хрватског загорја и истарско двогласно певање и свирање на истарској лествици.