Titov filmski insajder

Dokumentarni film „Sinema komunisto” Mile Turajlić, o zlatnom dobu jugoslovenske kinematografije od 1945. do 1990, svetsku premijeru imao je nedavno u takmičarskom programu debitantskih dela Festivala dokumentarnog filma IDFA u Amsterdamu, a srpska publika videće ga početkom 2011. Ovaj dokumentarac istražuje nastanak jugoslovenskog „Holivuda Istoka”, zlatno doba i propast Filmskog grada u Beogradu i „Avala filma”, kao i način na koji je Titov afinitet prema filmu stvarao mit o SFRJ na velikom platnu.

– Kada sam u „Avala film” prvi put otišla kao student, uvidela sam da u Beogradu postoji mesto sa bogatom istorijom o kome se ne zna. Istražujući istoriju „Avale” i jugoslovenskog filma, osetila sam da mogu da ispričam mnogo dublju priču o izgradnji i propasti zemlje. Suština filma jeste metafora zemlje kao filmskog grada, života u jednoj scenografiji koja je danas propala – kaže za „Politiku” rediteljka Turajlić, koja je diplomirala filmsku produkciju na FDU u Beogradu i politiku i međunarodne odnose na Londonskoj školi ekonomije, i dodaje da su „uzroci propasti ’Avale’ vezani za propast zemlje, jer kada država više nije stajala iza filma, tada je filmski grad počeo da propada”.

– Poslednjih deset godina, status „Avale” je nerešen jer je njena pravna situacija komplikovana; većinski vlasnik „Avale” postao je „Jugoeksport” koji je u stečaju, i od tada je prodaja komplikovana. Prodaja „Avale” je pitanje političke volje, neophodna je odluka države da li postoji interes da ona opstane kao filmski studio, pošto ima interesenata za kupovinu – objašnjava naša sagovornica koja pored scenografije nestale zemlje i prašnjavih fundusa „Avale”, gledaoce vodi od ostataka porušenog mosta na Neretvi, do uništene projekcione sale Titove vile.

Vodiči kroz nekadašnji svet glamura i zvezda, poput Sofije Loren i Ričarda Bartona, jesu glumac Bata Živojinović, reditelj Veljko Bulajić, autori filmske idile, kao i Titov kinooperater Aleksandar Leka Konstantinović koji mu je puštao film svako veče 32 godine.

– Titov lični kinooperater daje ’insajdersku’ priču o tome kako je Broz gledao filmove, kako su mu filmski radnici i zvezde dolazili u goste, i kako je izgledalo nabavljati filmove za projekcije. Leka ima popis svih filmova koje je pustio Titu od 1949. do 1980, u kome se vidi da ima godina u kojima je Broz pogledao 365 filmova! Leka je svakodnevno morao da ide u „lov” na filmove koje bi puštao uveče, i često se dešavalo da mu iz bioskopa „Jadran” sa večernje projekcije kolima šalju rolnu po rolnu kako su sa njom završavali, koje je on puštao u vili u Užičkoj – objašnjava autorka koja je istražila više od 300 filmova nastalih u periodu 1945-1990, a želja joj je bila da se udalji od tradicionalnog pristupa istorijskom dokumentarcu.

– Trudili smo se da ponudimo novi način sagledavanja proteklog vremena koje je bilo i smešno i ozbiljno, i poletno i ograničavajuće, a koje je nestalo sa odlaskom glavnog reditelja – zaključuje Turajlić čiji film nudi komentare koje je Tito pisao na scenarijima, njegove prepiske sa producentima, kao i transkripte njegovih razgovora sa članovima filmskih ekipa posle gledanja filmova, gde se traže izmene nekih scena.

Film je nastao u produkciji „Dribling pikčers” (producent je Dragan Pešikan), u saradnji sa „Intermedija netvorkom”, a realizacija je trajala četiri godine. Milin mentor na filmu bio je Ričard Klajn, šef dokumentarnog programa na Bi-Bi-Siju, a za „Sinema komunisto” zainteresovane su televizije iz Austrije, Grčke, Finske, Izraela...

I. Aranđelović