„Seks pistolsi” spasavaju Britaniju

„Bože, spasi kraljicu, fašistički režim. Od tebe su napravili morona, potencijalnu nuklearnu bombu. Bože, spasi kraljicu, ona nije ljudsko biće, i nema budućnosti za britanski san.“ Tako su 1977. pevali momci iz britanske pank grupe „Seks pistols“ („Sex pistols“). Sticajem okolnosti, „Bože, spasi kraljicu“ (God Save the Queen) snimljena je one iste godine kada je britanska kraljica Elizabeta Druga proslavljala 25-godišnjicu na tronu Ujedinjenog Kraljevstva. Proslava je planirana kao događaj veka, a „Seks pistolsi“ su svoj „doprinos“ ovom grandioznom događaju zamislili prilično avangardno. Naime, ideja im je bila da kompoziciju izvedu na jednom brodu koji bi bio ukotvljen na Temzi, neposredno ispred Bakingemske palate. Ali, policija je procenila da bi to bila otvorena uvreda na račun krunisane glave, i cela ekipa je završila u zatvoru.

„Kompozicija nije pisana povodom kraljičinog jubileja“, objašnjavali su kasnije momci iz benda. „Mi o tome tada nismo ni razmišljali. Ovakve pesme se ne pišu zato što mrzite Engleze. Pišete je zato što ih volite, i dozlogrdilo vam je zbog načina na koji ih tretiraju.“ Naprotiv, cilj je bio da se podstaknu simpatije za englesku radničku klasu i monarhiju uopšte.

Vlasti su, očigledno, stvar shvatile potpuno drugačije. Zvanične državne radio-stanice odbile su da emituju „Bože, spasi kraljicu“. Sa druge strane, iako je ploča sa pomenutom kompozicijom postala najprodavanija za to vreme, nikada nije dospela na prvo mesto zvanične top-liste. Jednostavno, pesma u kojoj se govori o „fašističkom režimu“ i „Britaniji bez budućnosti“, a uz to nosi naziv zvanične britanske himne, nije smela da bude ovenčana titulom najslušanije.

„Seks pistols“ su bili među čelnicima pank-roka, muzičkog pravca koji se razvio između 1974. i 1976. u SAD, Velikoj Britaniji i Australiji. Pojavio se kao požar i ostao da gori do današnjih dana. Bio je to prirodan odgovor na stranputicu u koju je u to vreme upao rokenrol, a koja se ogledala ili u beskonačnim solo deonicama kojima su muzičari jedni drugima dokazivali svoju sviračku veštinu, ili u preterano zaslađenim glamuroznim aranžmanima pop pesama. Pank je predstavljao povratak korenima rokenrola – sirovoj i jasno izrečenoj socijalnoj poruci.

Ali dok su njihovi rok prethodnici svoj protest i pogled na svet radije uvijali u standardne, pa makar i složene pesničke forme, pankeri se nisu libili da govore jezikom ulice, preciznije, radničkih predgrađa punih beznađa i neverice u budućnost. Pank je bio muzika generacije koja je stasala slušajući grupe poput „Hu“, „Kinks“ i sličnih, ali koja se, sticajem okolnosti, našla u potpuno novim, objektivno lošijim, društvenim uslovima koji su zahtevali i novi umetnički izraz.

Sastav „Seks pistols“ (pevač Džoni Roten, gitarista Stiv Džons, bubnjar Pol Kuk i basista Glen Metlok) oformljen je u Londonu 1975. Trajali su svega dve i po godine i snimili samo četiri singla i jedan album. Ipak, smatraju se inicijatorima pank pokreta u Velikoj Britaniji i inspiracijom za mnoge kasnije pank grupe. Nije stoga čudno što ih smatraju za jednu od najuticajnijih pojava u istoriji rok muzike.