Latinica ostaje na hiljadarki

Dok dvoje mladih stručnjaka – dr Ana S. Trbović i dr Slobodan G. Marković prikupljaju potpise kako bi zaštitili  ćirilicu i obezbedili joj mesto jedinog zvaničnog pisma u budućem ustavu, latinica je u međuvremenu izvojevala još jednu "pobedu". Ustavni sud Srbije zaključio je na poslednjoj sednici da latinica, bar na novčanici od hiljadu dinara, može nesmetano da ostane i dalje.

Tom sudu pristigla je inicijativa kojom se traži da se preispita ustavnost i zakonitost delova Odluke o izdavanju i osnovnim obeležjima novčanice od 1.000 dinara kojima je propisano da, pored ćirilice, tekst bude ispisan i latiničnim pismom. Inicijatori smatraju da na novčanici nema mesta za latinicu, jer važeći Ustav (član 8) u Srbiji predviđa službenu upotrebu srpskohrvatskog jezika i ćiriličnog pismo, dok se latinično pismo u službenoj upotrebi koristi na način propisan zakonom. Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma jasno je naznačio – naveli su inicijatori – upotrebu latinice u opštinama gde u većem broju žive pripadnici naroda čije je primarno pismo latinično. Od suda je traženo da pomenutu odluku stavi van snage i da naloži da se ovako ispisana novčanica povuče iz opticaja...

Odluku o izdavanju i osnovnim obeležjima hiljadarke doneo je guverner Narodne banke Srbije u martu 2003. godine na osnovu (tada važećeg) Zakona o Narodnoj banci Jugoslavije po kome se napisi i tekstovi na novčanicama i kovanom novcu ispisuju i ćirilicom i latinicom. Takvo rešenje je zadržano i u Zakonu o Narodnoj banci Srbije. Sud je naravno proučio i ustavne odredbe i ono što o tome kažu relevantni zakoni, ali se stalo kod pitanja pravne prirode pomenute odluke. Sudije tog suda su smatrale "da odluka guvernera centralne banke nema karakter opšteg pravnog akta" kakve inače taj sud ocenjuje, već "da odluka o izdavanju novčanice predstavlja akt poslovno-tehničkog karaktera koji centralna banka donosi u okviru svog poslovanja". Drugim rečima, USS je ustanovio da nije nadležan da spornu odluku ocenjuje, pa je inicijativa odbačena.

Istina, takvo mišljenje nisu delili baš svi. Dr Bosa Nenadić, sudija istog suda, bila je uverena da se ipak radi o opštem aktu, jer ga je donela Narodna banka Srbije koja je republički organ, ima javna ovlašćenja i kojoj je povereno izdavanje papirnog i kovanog novca. I sudija dr Milutin Đuričić je smatrao da je pomenuta odluka opšti akt. Glasanje je pokazalo da većina, odnosno pet sudija, spornu odluku shvata kao pojedinačni akt pa i da nisu nadležni da ocene da li je latinica na hiljadarki u skladu sa Ustavom ili nije.