Латиница остаје на хиљадарки

Док двоје младих стручњака – др Ана С. Трбовић и др Слободан Г. Марковић прикупљају потписе како би заштитили  ћирилицу и обезбедили јој место јединог званичног писма у будућем уставу, латиница је у међувремену извојевала још једну "победу". Уставни суд Србије закључио је на последњој седници да латиница, бар на новчаници од хиљаду динара, може несметано да остане и даље.

Том суду пристигла је иницијатива којом се тражи да се преиспита уставност и законитост делова Одлуке о издавању и основним обележјима новчанице од 1.000 динара којима је прописано да, поред ћирилице, текст буде исписан и латиничним писмом. Иницијатори сматрају да на новчаници нема места за латиницу, јер важећи Устав (члан 8) у Србији предвиђа службену употребу српскохрватског језика и ћириличног писмо, док се латинично писмо у службеној употреби користи на начин прописан законом. Закон о службеној употреби језика и писма јасно је назначио – навели су иницијатори – употребу латинице у општинама где у већем броју живе припадници народа чије је примарно писмо латинично. Од суда је тражено да поменуту одлуку стави ван снаге и да наложи да се овако исписана новчаница повуче из оптицаја...

Одлуку о издавању и основним обележјима хиљадарке донео је гувернер Народне банке Србије у марту 2003. године на основу (тада важећег) Закона о Народној банци Југославије по коме се написи и текстови на новчаницама и кованом новцу исписују и ћирилицом и латиницом. Такво решење је задржано и у Закону о Народној банци Србије. Суд је наравно проучио и уставне одредбе и оно што о томе кажу релевантни закони, али се стало код питања правне природе поменуте одлуке. Судије тог суда су сматрале "да одлука гувернера централне банке нема карактер општег правног акта" какве иначе тај суд оцењује, већ "да одлука о издавању новчанице представља акт пословно-техничког карактера који централна банка доноси у оквиру свог пословања". Другим речима, УСС је установио да није надлежан да спорну одлуку оцењује, па је иницијатива одбачена.

Истина, такво мишљење нису делили баш сви. Др Боса Ненадић, судија истог суда, била је уверена да се ипак ради о општем акту, јер га је донела Народна банка Србије која је републички орган, има јавна овлашћења и којој је поверено издавање папирног и кованог новца. И судија др Милутин Ђуричић је сматрао да је поменута одлука општи акт. Гласање је показало да већина, односно пет судија, спорну одлуку схвата као појединачни акт па и да нису надлежни да оцене да ли је латиница на хиљадарки у складу са Уставом или није.