PAD MAFIJE

Kad se bolje razmisli – svi smo pomalo korumpirani. Prva rečenica ovog teksta jeste parafraza poznatog izbornog slogana devedesetih. Odatle smo izašli ošamućeni od nepravednog toka istorije. Polako ali sigurno gubili smo ono do čega nam je najviše stalo.

Srbija u tranziciji – to je idealno mesto za izazovne korupcionaške zahvate. Domaća mafija se lako prilagođavala i ratu i miru, ona je i te kako dorasla onakvoj diktaturi i ovakvoj demokratiji. Lako je preživela sve ambiciozne akcije, pokrenute da bi joj stale za vrat: i "Sablju" i "Skalpel" i njoj slične.

Niko na svetu još nije izašao na kraj sa tom hobotnicom, jer ona je žilavija i upornija od svake ideje poštene vlasti i njenog ministra policije. Ali, dobro uređene države su mafiji tačno odredile mesto, a to je ilegala.

U Srbiji se još grozničavo traži granica između sfere legitimnosti i podzemlja, ali se ne zna tačno ko to traži. Zato se granica i ne nalazi, a ako se otkrije gde je – ona se ne dira. Suviše su jake veze "sive zone" i nesavršene tranzicione vlasti. Nijedan njen oblik nije zašao u doba prividne nevinosti: ni izvršna ni parlamentarna. Pa ni sudska. Svaka nova kriminalna afera baca u debelu senku prethodnu, ili je ostavlja na dno debelog mulja. I u svakoj postoje prljavi tragovi uzornih državnih činovnika.

Pre samo mesec dana gledali smo kako padaju nekakvi kumovi iz carinske mafije. Specijalci, obučeni za antiterorističke akcije, sve sa pancirima i fantomkama – pred kamerama su se rvali sa debeljuškastim pograničnim činovnicima. Bilo je pomalo tužno i  ličilo na nedorađen reklamni spot za Dan bezbednosti. Ali, dobro, mafija je mafija, sigurno se zapatila i među užirenim carinicima.

Šta je bilo posle – još se ne zna. Carinici su brzo otišli u senku kragujevačkih profesora. Tamo je izgleda savršeno funkcionisala izrada diploma u skraćenom  postupku. Znanje jeste skupo, ali dostupno. Časni profesori su proizvodili časne sudije, direktore, pravne referente, organe demokratske (ili bilo koje) vlasti. Pa sigurno i policajce.

Šta je to, u stvari? Samo "prosvetna mafija" ili nešto mnogo opasnije, što dodatno razara ionako ugrožen vrednosni sistem ovog ranjenog društva. Možete li biti sigurni da vam ne sudi čovek koji je studirao po "dajdžest" režimu? Ili da su svuda oko nas eksperti koji su imali više para nego vremena! O pameti i da ne govorimo, iako su tako izuzetni ljudi na mestima koja mogu da utiču na sudbinu građanina naivčine, koji je navikao da ide "redovnim putem!"

Sve i da je tako, ova će afera brzo otići u arhivu pred nekom novom senzacijom, uz lagodno obrazloženje za neugodnost u kojoj su se našli lakomi pedagozi: to je samo politički progon, inače se radi o poštenjačinama koji su uvek više davali nego što su uzimali. Sve im je namešteno, što oni u svojoj iskrenosti i naivnosti nisu ni primećivali. Da su zaista takvi, zar bi uopšte naseli i uleteli u klopku? O njima sa ponosom govore generacije genijalnih pravnika koji su studirali samo tri meseca!

No, a šta je, na primer, sa stečajnom mafijom? Junaci te afere su uspeli da se uhvate za spasonosni politički refren. Brat Kljajević brani brata Kljajevića upravo tragajući za formulom koja sigurno dobija. A ona u sebi neizbežno uključuje delatnost političkih grupa i oligarhija, gde se svaka gadost može opravdati maslom političkih mrzitelja.

Gde su pare, ko je koliko opljačkao i zašto na kraju ostaje samo ćutanje? Tu nema odgovora. Nekada je u centru naše pažnje bila građevinska mafija. Navodno je taj sindikat nedodirljivih unakazio Beograd svojim zidanim nakaradama i zaradio stotine miliona evra. Ali, majstori mešaju beton, zidaju i ne brinu. Njih sada čuvaju carinici i profesori.

Neko beše otkrio postojanje farmakomafije. Ali, i to je zatravljeno po skraćenom postupku. Narkomafija je sasvim bezbedna u Srbiji, mada se ovde plene tone belog praha. Ali, to ne potresa glavne bosove, jer se i ne zna ko su oni. Neće se ni saznati, jer takvi ipak ne prodaju diplome. To i jeste vrednosni problem ovog društva: više se niko ne uzbuđuje pred narkoticima koji razaraju život u Srbiji. Samo jednom se srpska policija pohvalila da je zaustavila promet opijata: za vreme "Sablje". Da li je to bio samo utisak ili realno saznanje – zna samo Dušan Mihajlović sa Povlena.

Najmanje tri puta je Mlađan Dinkić izašao pred javnost držeći u rukama neke važne hartije. Tvrdio je da ima dokaze o "pljačkama veka". I svaka od njih je otišla u senku još većeg podviga. A gde su pare koje su navodno "sakrivene" na Kipru? To tek nećemo saznati, niko nije lud da o tome sada govori. A policija očito takvim čuvarima srpskog blaga ne nalazi tragove.

Eskadroni smrti se pred sudovima brane kao patriote, ljudi koji su naređivali ubijanje prijatelja i neprijatelja još su ikone moderne propasti ili rodoljublja. Kako kod koga.