Svi sektori u deficitu

Sve vlade donose tri ključne odluke u vezi sa svojim budžetom: koliko oporezovati; koliko potrošiti; i kao posledica razlike između to dvoje javlja se budžetski deficit ili suficit.

Šta bi trebalo da uradi dolazeća vlada Srbije povodom ovih pitanja u sledeće četiri godine?

Počeću s malim uvodom oko poreza i javnih rashoda u prethodnim godinama. Kao što se može videti na grafikonu, učešće poreza i drugih prihoda u ekonomiji (BDP-u) raslo je umereno sve do 2005. godine. Posle toga, njihovo učešće je blago opalo u 2006. godini. Suprotno se desilo s javnom potrošnjom i deficitom, čije je učešće u ekonomiji snažno opalo posle 2002. godine, a onda poraslo u 2006.

U 2007. godini, po onome što najbolje mogu da procenim na osnovu predloga budžeta – kod poreza se očekuje pad, a kod rashoda i deficita dalji rast.

Uzimajući u obzir pomenuto, nameće se pitanje: treba li nova vlada u 2007. godini i kasnije da nastavi s najnovijim trendovima tako što će: (a) povećavati javne rashode, (2) povećavati deficit i (3) smanjivati poreze?

Počnimo od potrošnje. Trenutno se previše rasipa i mnogobrojne potrebe nisu zadovoljene iako je potrošnja visoka i dalje raste. A sa platama u budžetskom sektoru koje su u proseku za 30 procenata veće od onih u privredi – čak pre njihovog ogromnog novembarskog povećanja – teško je naći bilo kakav razuman argument za veću potrošnju. Naravno da su Srbiji potrebni dobro obrazovanje, zdravstvena zaštita, penzije, bezbednost, putevi i ostalo. Međutim, sve dok se fondovi odobreni za ove namene troše tako loše, više sredstava će uvećati rasipanje, a javne usluge neće se popraviti. A svi mi dobro znamo da dodatno rasipanje neće zadovoljiti socijalne potrebe.

Efikasnost – a ne količina – javne potrošnje treba naglo da poraste. Dakle, pre izjašnjavanja o tome koliko milijardi namerava da potroši na ovo ili ono, nova vlada bi uradila bolje kada bi: (a) privatizovala sve funkcije koje može bolje da obavlja privatni sektor, (b) "targetirala" socijalna davanja tako da ih primaju samo oni kojima su potrebna, i  (c) investirala – uključujući predloženi "Nacionalni investicioni plan" i koncesije – tek nakon prethodno obavljenih tehničkih i ekonomskih analiza.

Nadalje, uzimajući u obzir moju zabrinutost u vezi s porezima i budžetskim deficitom, postoji hitna potreba da nova vlada revidira kako povećanje budžetske potrošnje u 2006. godini, tako i predloženo povećanje u 2007. godini.

To je zato što ne samo da je javna potrošnja previsoka, već su i porezi previsoki. Kada se saberu svi porezi i doprinosi na plate, na svakih 100 dinara neto zarade zaposlenog njihov poslodavac mora da plati 173 dinara, s tim da razlika od 73 dinara odlazi u državnu kasu. Ovaj dodatni trošak smanjuje zaposlenost, podstiče poresku utaju i destimuliše investicije. Prema tome, smanjenje poreza na zarade u 2007. godini bio je korak u pravom smeru zato što je pomogao da se smanje ovi dodatni troškovi.

Mada je smanjenje poreza bilo korisno, kontekst u kome je ova mera sprovedena bio je pogrešan. Konkretno, smanjenje poreza nije pratilo ekvivalentno smanjenje javne potrošnje. Zbog toga će budžetski deficit porasti.

Često me pitaju: "Ali šta toliko nije u redu sa budžetskim deficitom?" I "nisu li budžetski deficiti još veći kod mnogih drugih zemalja?"

Moj odgovor je, najprostije rečeno, da je greška imati budžetske deficite u slučaju Srbije, jer Srbija nije ista kao i druge zemlje.

U Srbiji svi sektori su u deficitu: (a) preduzeća, koja ukupno proizvode velike gubitke, (b) domaćinstva, koja se sve brže zadužuju kod banaka kako bi kupila nove kućne uređaje; i (c) vlada, koja troši više nego što prikuplja poreza.

Sa svim sektorima u deficitu očigledno je da je cela zemlja u deficitu. Otuda ogroman spoljnotrgovinski deficit i deficit računa tekućeg plaćanja od 12 procenata BDP-a. To doprinosi brzom rastu spoljnog duga Srbije na preko 60 procenata BDP-a kako bi se oni otplatili. To nije održivo.

Ovako nije u drugim zemljama. Tamo preduzeća proizvode profit. Na taj način oni imaju višak. Taj višak ostavlja prostor njihovim vladama da budu u deficitu bez kreiranja velikog spoljnotrgovinskog i deficita tekućeg računa ili rastućeg spoljnog duga.