Kraljevska vina čuvaju srce

Malo je šta ostalo od znamenja i simbola što bi podsetilo na bivšu jugoslovensku državu i nedavno minuli 1. decembar koji se nekada slavio kao Dan ujedinjenja. Šahovnica i četiri ocila krajem dvadesetog veka bili su simboli rata, a početkom tog istog veka stajali su jedni pored drugog na zastavi zajedničke države. I danas se mogu ponegde naći, na nekoj zastavi koja se čuva u muzeju, a jedno od takvih mesta je i zadužbina kralja Petra Prvog Karađorđevića na Oplencu, brdu kod Topole.

I zadužbina je delila sudbinu ovih prostora: podizana, rušena, zapuštana i obnavljana. Poznata je po crkvi sa kriptom gde su sahranjivani članovi porodice Karađorđević, muzeju, nekoliko vila, vinogradima i vinskom podrumu i muzeju.  

Sada je došlo vreme obnavljanja, od pre šest godina na oplenačkim padinama ponovo se krče šume i sade čokoti. U privremenom vinskom muzeju pored više interesantnih eksponata nalaze se i tri bureta sa srpskim, hrvatskim i slovenačkim grbom i početnim tekstovima himni: „Bože pravde”, „Lijepa naša” i „Naprej zastave slave”. To je bio svadbeni poklon kralju Aleksandru i kraljici Mariji od tri južnoslovenska naroda. Srpsko i slovenačko bure su sa strana, a hrvatsko, upadljivo najveće, nalazi se u sredini.

Na Karađorđeviće se, blago rečeno, i dalje ne gleda sa simpatijama u mnogim delovima bivše zajedničke zemlje, u Srbiji se devedesetih godina polako menja odnos prema ovoj dinastiji,  pa se tako obnavlja rad i Zadužbine na Oplencu. Zanimljivo je da i poslovični Slovenci gledaju na Karađorđeviće sve manje ideološki a sve više praktično. Pošto su Karađorđevići kao vladari ostavili traga i u ovoj državi, poslovni ljudi to koriste kako bi dodatno privukli pažnju na njihove turističke centre, odmarališta i banje gde su boravili članovi dinastičke porodice.

U oplenačkom vinskom muzeju koji služi i kao podrum u dva donja nivoa nalazi se ogromna bačva od 3.233 litra koju je 1909. godine Petar Joksić unuk Karađorđevog buljubaše poklonio kralju Petru Prvom.

Kralj je iza crkve mauzoleja napravio mali podrum i tu je do početka Prvog svetskog rata prerađivano grožđe. Jedino što je sačuvano iz tog prvog podruma je ta stara bačva, sa lepim ugraviranim reljefom i porukom: „Onaj koji ne zna da treba rujna vinca piti nije čovek nego izrod, tog će zemlja kleti”.

Danas je to bure izloženo u sklopu privremene muzejske postavke o razvoju vinogradarstva na Oplencu. U pripremi je i stalna postavka o vinogradarstvu oplenačkog kraja, a posebno na zadužbinskom imanju.

Savremena vinarija je podignuta 1931. godine i dan-danas je jedna od najboljih u Srbiji.

U privremenom vinskom muzeju izloženi su vredni eksponati, među kojima i burad iz slovenačkih mesta Jeruzalema i Ptuja, ali to je i mesto gde se proizvodi vino. U dva nivoa ispod zemlje leže originalne hrastove bačve iz 1931. godine koje čekaju obnavljanje, a čiji će kapacitet biti oko 400.000 litara vina.

– Oplenac je šezdesetih godina ostao bez ijednog čokota vinove loze, da bi obnavljanje zasada krenulo od 2004. godine. Do sada je zasađeno 11 hektara najplemenitijih sorti:  šardone, sovinjon, burgundac i drugih. Oplenačka vina proglašena su šampionima novosadskog sajma, već osvajaju vredne nagrade, a krenuli smo od nule, kaže upravnik zadužbine Miladin Gavrilović.

Zanimljivo je da je u oplenačkim vinima pronađen najidealniji odnos posebnog sastojka resveratrola koji desetostruko smanjuje rizik od bolesti srca, kako je pokazalo jedno međunarodno istraživanje. Stručnjaci sada pokušavaju da utvrde koje su prednosti oplenačke proizvodnje u odnosu na vina iz drugih zemalja.

Upravnik Gavrilović navodi da su se prva vina iz kraljevske vinarije našla na tržištu, a jednom su dali kraljevsko ime „suveren” i nadaju se da će biti suvereno i na tržištu, što će dodatno pomoći glavnom cilju, da zadužbina izdržava samu sebe.

 --------------------------------------------------------------------

Karađorđev grad

Sledeće godine biće svečano obeleženo dva veka od podizanja Karađorđevog grada u Topoli. Danas je očuvan Karađorđev konak sa kulom, crkva, voždova zadužbina, gde je počivao pre nego što je prenet u kriptu na Oplencu, škola koju je gradio pretvorena je u biblioteku, a ovde je sazidana i prva srpska kasarna.