Kafane čeznu za gostima

Prošlo je devet sati uveče. Konobar u kafani u centru Beograda naslonjen je na šank. Trudi se da ne zadrema. Posla nema, a od dvadesetak stolova zauzeto je svega četiri. Gosti hranu ne poručuju, već samo lagano ispijaju pivo. Razlog je jasan – to je najjeftinije piće. I dok se piksle pune brže nego što se čaše prazne, više posetilaca se i ne očekuje. Tako je, kaže konobar, već mesecima, a dobrih napojnica sa setom se seća.

„Barem imam vremena koliko mi je volja da izađem napolje i da zapalim cigaretu kao čovek”, nalazi on utehu.

„Kriza je ispraznila kafane”, daje svoj sud.

Obilazak kafana u centru prestonice pokazuje da svakodnevni odlazak na piće odavno nije pravilo. Čak ni vikendom. Nema više brige da se neće naći slobodan sto, a ugostitelji upiru prstom u besparicu i kažu da ne pamte teže dane za kafane. Iz meseca u mesec, promet je sve manji. Nadali su se da će, zbog novogodišnjih kompanijskih proslava, decembar da izvadi sezonu.

– Ali, decembar prolazi, a svečanosti za firme, kao proteklih godina, gotovo da nije ni bilo – ističe Igor Ratković, izvršni direktor preduzeća „Višnjica”, u čijem sastavu posluju beogradske kafane „Mornar”, „Banija”, „Devetka”, „Džakarta”, „Stara Hercegovina”, „Ima dana”.

Mnogi ugostitelji su, kaže Ratković, pod uticajem krize stavili ključu bravu, pa se broj gostiju u kafanama „Višnjice” blago povećao, ali to znači da se „šank brže prazni”.

– Dobar primer za to je predjelo. U decembru 2008. godine, na 220 gostiju poručivano je 125 predjela. Taj broj je pao na 87 u decembru 2009. godine, a sada na 220 gostiju naruči se samo 32 predjela. Ljudi uzmu jelo, salatu, jedno piće i –to je sve. Nema predjela, nema kolača, nema međujela, nema nekoliko pića kao ranije. Razlog je jednostavan, nema se para – objašnjava Ratković.

On podseća da je protekle godine u restoranima zabeležen pad prometa od oko 30 odsto.

– Ove godine smo nominalno na istom nivou, ali je zarada realno manja jer su troškovi poslovanja drastično uvećani. Skuplja je hrana, uvećane su takse, računi za struju su 20 odsto veći, a cene su gotovo na istom nivou kao u novembru 2008. godine i ne smemo da ih podižemo – kaže on.

Osim ugostitelja, i u strukovnim udruženjima primećuju da je došlo loše vreme za kafane, restorane i kafiće. Oni barataju ekonomskim parametrima koji su još alarmantniji.

Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije, iznosi podatak po kojem je u poslednje dve godine na periferiji većih gradova zatvoreno čak 45 odsto kafana, restorana i kafića.

– Kafane opstaju jedino u centru i najbolji primer za to je Beograd, gde ima svega četiri ili pet lokacija na kojima se dobro radi – rekao je Rajić, naglašavajući da stare, prepoznatljive beogradske kafane u boemskoj četvrti, u toku 2010. godine nisu očuvali Beograđani.

– U kafanama su stranci održali sezonu. Broj poseta gostiju iz inostranstva je 2010. godina na prošlogodišnjem nivou, dok je domaća poseta i do 30 odsto slabija nego lane – objasnio je Rajić, dodajući da je ova godina bila loša za ugostitelje i zbog toga što je od šest prolećnih i letnjih meseci, zbog nepovoljnih vremenskih prilika, bilo samo 70 punih radnih dana.

– Drugi razlog lošijeg poslovanja je to što su uvedena nova opterećenja i dodatne dažbine i takse, naročito poslednjih meseci. Primera radi, kada je donesen Zakon o zaštiti stanovništva od posledica duvanskog dima, promet u ugostiteljskim objektima u tržnim centrima pao je neverovatnih 70 odsto. Situacija se sada malo stabilizovala – zaključuje Rajić.