Кафане чезну за гостима

Прошло је девет сати увече. Конобар у кафани у центру Београда наслоњен је на шанк. Труди се да не задрема. Посла нема, а од двадесетак столова заузето је свега четири. Гости храну не поручују, већ само лагано испијају пиво. Разлог је јасан – то је најјефтиније пиће. И док се пиксле пуне брже него што се чаше празне, више посетилаца се и не очекује. Тако је, каже конобар, већ месецима, а добрих напојница са сетом се сећа.

„Барем имам времена колико ми је воља да изађем напоље и да запалим цигарету као човек”, налази он утеху.

„Криза је испразнила кафане”, даје свој суд.

Обилазак кафана у центру престонице показује да свакодневни одлазак на пиће одавно није правило. Чак ни викендом. Нема више бриге да се неће наћи слободан сто, а угоститељи упиру прстом у беспарицу и кажу да не памте теже дане за кафане. Из месеца у месец, промет је све мањи. Надали су се да ће, због новогодишњих компанијских прослава, децембар да извади сезону.

– Али, децембар пролази, а свечаности за фирме, као протеклих година, готово да није ни било – истиче Игор Ратковић, извршни директор предузећа „Вишњица”, у чијем саставу послују београдске кафане „Морнар”, „Банија”, „Деветка”, „Џакарта”, „Стара Херцеговина”, „Има дана”.

Многи угоститељи су, каже Ратковић, под утицајем кризе ставили кључу браву, па се број гостију у кафанама „Вишњице” благо повећао, али то значи да се „шанк брже празни”.

– Добар пример за то је предјело. У децембру 2008. године, на 220 гостију поручивано је 125 предјела. Тај број је пао на 87 у децембру 2009. године, а сада на 220 гостију наручи се само 32 предјела. Људи узму јело, салату, једно пиће и –то је све. Нема предјела, нема колача, нема међујела, нема неколико пића као раније. Разлог је једноставан, нема се пара – објашњава Ратковић.

Он подсећа да је протекле године у ресторанима забележен пад промета од око 30 одсто.

– Ове године смо номинално на истом нивоу, али је зарада реално мања јер су трошкови пословања драстично увећани. Скупља је храна, увећане су таксе, рачуни за струју су 20 одсто већи, а цене су готово на истом нивоу као у новембру 2008. године и не смемо да их подижемо – каже он.

Осим угоститеља, и у струковним удружењима примећују да је дошло лоше време за кафане, ресторане и кафиће. Они баратају економским параметрима који су још алармантнији.

Драгољуб Рајић, портпарол Уније послодаваца Србије, износи податак по којем је у последње две године на периферији већих градова затворено чак 45 одсто кафана, ресторана и кафића.

– Кафане опстају једино у центру и најбољи пример за то је Београд, где има свега четири или пет локација на којима се добро ради – рекао је Рајић, наглашавајући да старе, препознатљиве београдске кафане у боемској четврти, у току 2010. године нису очували Београђани.

– У кафанама су странци одржали сезону. Број посета гостију из иностранства је 2010. година на прошлогодишњем нивоу, док је домаћа посета и до 30 одсто слабија него лане – објаснио је Рајић, додајући да је ова година била лоша за угоститеље и због тога што је од шест пролећних и летњих месеци, због неповољних временских прилика, било само 70 пуних радних дана.

– Други разлог лошијег пословања је то што су уведена нова оптерећења и додатне дажбине и таксе, нарочито последњих месеци. Примера ради, када је донесен Закон о заштити становништва од последица дуванског дима, промет у угоститељским објектима у тржним центрима пао је невероватних 70 одсто. Ситуација се сада мало стабилизовала – закључује Рајић.