Narko-mafije preuzele mnoge države

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Nova tranša poverljivih američkih depeša u posedu ”Vikliksa” osvetljava globalno narko-podzemlje, i prema analizi ”Njujork tajmsa”, iznosi mnoštvo važnih i zanimljivih detalja o aktivnostima DEA, agencije američke vlade za borbu protiv krijumčarenja opojnih droga.

Prvi zaključak koji sugerira ovaj dnevnik, koji je u ovom slučaju ”posredan” partner ”Vikiliksa” (depeše je dobio iz druge ruke, od britanskog ”Gardijana”), jeste da je DEA danas obaveštajna agencija sa globalnim dometom (ima 87 predstavništva u 63 zemlje) koji nadmašuje njeno definisano polje rada, narkotike, pošto sa nekim vladama sarađuje i u nadziranju i suzbijanju unutrašnjih pobuna. U isto vreme često je pod pritiskom da pojedinim vlastodršcima svoju infrastrukturu stavi na raspolaganje za borbu sa političkim protivnicima.

I ovaj deo diplomatske prepiske ne otkriva ništa ekstra senzacionalno, ali pruža sasvim rečite dokaze o starim sumnjama da su narko-mafije na mnogim mestima de-fakto preuzele države.

U narko-biznisu je, proističe iz depeša, izvršena globalna podela posla: meksički karteli kontrolišu transporte koji snabdevaju SAD, dok njihove kolege iz Kolumbije kokain u Evropu dostavljaju preko Zapadne Afrike.

Među glavnim afričkim čvorištima su Mali, ”čije su pustinje pune napuštenih aviona, uključujući najmanje jedan ‘boing 727'” korišćenih za kokainski transport – i Gana, gde je krijumčarima na raspolaganju aerodromska VVIP loža (deo namenjen veoma važnim zvaničnicima).

Korupcija i povezanost političara i narko-bosova je tolika da dilomate teško mogu da se odluče kome da veruju u državnoj hijerarhiji. Navodi se jedan slučaj iz 2008, zemlja je Sijera Leone, gde je predsednik Ernest Bai Koroma odlučio da osudi i izruči trojicu južnoameričkih narko-mafijaša uhvaćenih sa oko 700 kilograma kokaina, dok je u isto vreme njegov državni tužilac nastojao da ih oslobodi uz iznudu od 2,5 miliona dolara.

Jedan izveštaj iz Nigerije iz nešto ranijeg perioda navodi da diplomate iz tamošnje ambasade Liberije koriste službena vozila za prevoz droge preko granice, s obrazloženjem da ”moraju da se snalaze”, pošto im njihova vlada, zauzeta građanskim ratom, ne šalje plate.

Poverljiva depeša, takođe iz 2008, poslata iz Gvineje, opisuje sasvim otvoren razgovor između američkog ambasadora i gvinejskog premijera, u kome premijer priznaje da je glavni narko-mafijaš u zemlji sin predsednika Lansana Kontea. Ovaj slučaj je inače imao srećan kraj – kad je Lansan Konte preminuo, njegov sin je završio u zatvoru.

Nekoliko dana kasnije, američke diplomate u ovoj zemlji su izvestile i o ”pozorišnoj predstavi” javnog spaljivanja zaplenjenih narkotika vrednih 6,5 miliona dolara, koje je organizovala vlada da pokaže svoju posvećenost borbi protiv narko-mafije. Doušnici DEA su međutim javili da je na lomači umesto kokaina bilo brašno, kao i da je prevaru ”nanjušio” čak i ambasadorov šofer, Gvinejac, koji mu je rekao: ”Ja znam miris zapaljene marihuane, ali ovog puta nisam namirisao ništa”.

Među mnogim pikanterijama iz ove tranše depeša koje analizira ”Njujork tajms” i koje pokazuju da je DEA blisko sarađivala i sa vladama sa kojima Vašington nije baš u najboljim odnosima (Venecuela, Nikaragva), su i epizode u kojima predsednik Paname, SMS porukom od američkog ambasadora traži da mu DEA pomogne u prisluškivanju njegovih političkih protivnika, zahtevi vrha meksičke armije za bližom saradnjom sa američkom agencijom, pošto ne veruju policiji zemlje, detalji kako se narko-biznisom bogati vojna hunta Burme, i naravno, opisi poznatih veza talibana sa biznisom proizvodnje i izvoza opijuma i heroina.