Нарко-мафије преузеле многе државе

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Нова транша поверљивих америчких депеша у поседу ”Викликса” осветљава глобално нарко-подземље, и према анализи ”Њујорк тајмса”, износи мноштво важних и занимљивих детаља о активностима ДЕА, агенције америчке владе за борбу против кријумчарења опојних дрога.

Први закључак који сугерира овај дневник, који је у овом случају ”посредан” партнер ”Викиликса” (депеше је добио из друге руке, од британског ”Гардијана”), јесте да је ДЕА данас обавештајна агенција са глобалним дометом (има 87 представништва у 63 земље) који надмашује њено дефинисано поље рада, наркотике, пошто са неким владама сарађује и у надзирању и сузбијању унутрашњих побуна. У исто време често је под притиском да појединим властодршцима своју инфраструктуру стави на располагање за борбу са политичким противницима.

И овај део дипломатске преписке не открива ништа екстра сензационално, али пружа сасвим речите доказе о старим сумњама да су нарко-мафије на многим местима де-факто преузеле државе.

У нарко-бизнису је, проистиче из депеша, извршена глобална подела посла: мексички картели контролишу транспорте који снабдевају САД, док њихове колеге из Колумбије кокаин у Европу достављају преко Западне Африке.

Међу главним афричким чвориштима су Мали, ”чије су пустиње пуне напуштених авиона, укључујући најмање један ‘боинг 727'” коришћених за кокаински транспорт – и Гана, где је кријумчарима на располагању аеродромска ВВИП ложа (део намењен веома важним званичницима).

Корупција и повезаност политичара и нарко-босова је толика да диломате тешко могу да се одлуче коме да верују у државној хијерархији. Наводи се један случај из 2008, земља је Сијера Леоне, где је председник Ернест Баи Корома одлучио да осуди и изручи тројицу јужноамеричких нарко-мафијаша ухваћених са око 700 килограма кокаина, док је у исто време његов државни тужилац настојао да их ослободи уз изнуду од 2,5 милиона долара.

Један извештај из Нигерије из нешто ранијег периода наводи да дипломате из тамошње амбасаде Либерије користе службена возила за превоз дроге преко границе, с образложењем да ”морају да се сналазе”, пошто им њихова влада, заузета грађанским ратом, не шаље плате.

Поверљива депеша, такође из 2008, послата из Гвинеје, описује сасвим отворен разговор између америчког амбасадора и гвинејског премијера, у коме премијер признаје да је главни нарко-мафијаш у земљи син председника Лансана Контеа. Овај случај је иначе имао срећан крај – кад је Лансан Конте преминуо, његов син је завршио у затвору.

Неколико дана касније, америчке дипломате у овој земљи су известиле и о ”позоришној представи” јавног спаљивања заплењених наркотика вредних 6,5 милиона долара, које је организовала влада да покаже своју посвећеност борби против нарко-мафије. Доушници ДЕА су међутим јавили да је на ломачи уместо кокаина било брашно, као и да је превару ”нањушио” чак и амбасадоров шофер, Гвинејац, који му је рекао: ”Ја знам мирис запаљене марихуане, али овог пута нисам намирисао ништа”.

Међу многим пикантеријама из ове транше депеша које анализира ”Њујорк тајмс” и које показују да је ДЕА блиско сарађивала и са владама са којима Вашингтон није баш у најбољим односима (Венецуела, Никарагва), су и епизоде у којима председник Панаме, СМС поруком од америчког амбасадора тражи да му ДЕА помогне у прислушкивању његових политичких противника, захтеви врха мексичке армије за ближом сарадњом са америчком агенцијом, пошто не верују полицији земље, детаљи како се нарко-бизнисом богати војна хунта Бурме, и наравно, описи познатих веза талибана са бизнисом производње и извоза опијума и хероина.