Kako Evropljanima omiliti proširenje

Od propasti evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji prošle godine, bolje rečeno otkad su građani ove dve, ali i drugih zemalja članica Evropske unije, poručili svojim liderima i Briselu da im se ne dopada predočena vizija EU, poljuljani su i svi dotadašnji planovi o daljem proširenju Unije. Još se, doduše, govori o "evropskoj budućnosti zapadnog Balkana i Turske" (drugi, koji su kasnije izrazili želje da se pridruže Uniji, nisu ni uzeti u obzir), ali ankete pokazuju da je podrška građana EU mlaka, a retorika najuticajnijih evropskih zvaničnika prošarana izrazima kao što su "zamor od proširenja", "posebni odnosi", "privilegovano partnerstvo", "odloženo članstvo"...

I dok na jednoj strani nikako da popusti neraspoloženje žitelja EU prema prijemu novih članica, na drugoj, među zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u Uniji, jača osećaj izneverenosti. "Obećali ste, a sad kao da biste da povučete reč", ogorčeni su Turci, Hrvati, Srbi, Makedonci, Crnogorci, Bosanci i Albanci. Posebno ih brine što je Brisel, preispitujući budući izgled i sastav Unije nakon odbacivanja Ustava EU, aktivirao takozvani četvrti kriterijum iz Kopenhagena, kojim se pristupanje novih članica uslovljava ne samo ispunjenjem političkih, ekonomskih i administrativnih uslova, već i "apsorpcionim kapacitetom" same Unije.

Nestrpljenje i neraspoloženje

Ovaj termin je u početku značio institucionu, ekonomsku i socijalnu sposobnost EU da prihvati novajlije, da bi sad već počeo da se koristi kao sinonim za negativan odnos evropske javnosti prema proširenju uopšte. Drugim rečima, možemo mi da uradimo sve što se od nas traži, pa i više, ali ako EU smatra da još nije spremna da nas primi – moraćemo da čekamo.

U međuvremenu, trebalo bi "čekače" uveriti da ne gube strpljenje i ostanu na "evropskom kursu" bez obzira na to koliko će putovanje potrajati, a građane Unije ubediti da sa više dobre volje dočekaju pridošlice. Zato je Evropska komisija (EK) rešila da idućeg meseca, uoči decembarskog samita EU, lansira novu komunikacionu strategiju o proširenju, pre svega namenjenu čelnicima zemalja članica EU koji su, kažu u Briselu, ipak najodgovorniji da uvere svoje birače u opravdanost i blagodeti od proširenja.

"Oni moraju odlučnije da  se obrate svojim građanima jer, ipak, Evropsku uniju čine zemlje članice, a ne Brisel", poručio je nacionalnim liderima "dvadesetpetorke" Majkl Li, generalni direktor EK za proširenje. Njegova poruka je došla kao "ulje na vatru" posle nedavne izjave Žozea Manuela Baroza, predsednika EK, da će proširenje EU biti zamrznuto sve dok Unija ne razreši svoje unutrašnje institucionalne probleme (što, pored ostalog, znači i donošenje Ustava).

EU nije ni pelena, ni močvara

U potrazi za odgovarajućim jezičkim instrumentima uspešnije komunikacije, briselski zvaničnici su, pored ostalog, preporučili da se, umesto o "apsorpcionim kapacitetima" (termin koji je stekao lošu konotaciju)  govori o "funkcionalnim kapacitetima" EU. Francuzima se, međutim, više dopada izraz "asimilaciona sposobnost". Jedan francuski diplomata je ukazao da je na njegovom govornom području reč apsorpcija prigodnija za nešto što upija vodu, kao što su močvara ili pelena, nego za organizaciju poput Evropske unije. A funkcionalnost se odnosi samo na briselske institucije, ostavljajući mišljenje javnosti sasvim po strani.

Nasuprot tome, moć asimilacije bi obuhvatila istovremeno i institucije, i vrednosti EU, jer – ističe ovaj neimenovani diplomata u izjavi za "EU obzerver" , briselsko elektronsko glasilo – "biti Evropljanin jeste balans između onoga što ste bili pre pristupanja EU, i onoga što čini svakog žitelja Evrope".

Stav Francuza se mora uzeti u obzir ne samo zato što je reč o jednoj od najuglednijih članica EU, zemlji koja je svojevrsna postojbina evropske ideje, i državi čiji su građani, u više prilika, iskazali visok stepen evroskepticizma, već i zato što je francuski jezik, uz engleski i nemački, "radni jezik" Evropske komisije (mada se propisi moraju prevesti na svih 20 jezika EU).