Od sada – umereno

Posle 40 dana posta, oni koji su jeli ribu, žitarice, povrće i voće, bez ijedne namirnice životinjskog porekla, ne bi trebalo naglo da pređu na ishranu mesom i mastima. Privikavanje na namirnice životinjskog porekla traje dve nedelje, pa se preporučuje prelazna ishrana koja se sastoji od postepenog uvođenja namirnica, prvo onih koje se najlakše vare, kao što su kiselo mleko i jogurt sa smanjenom količinom masti i mladi beli sir. Od mesa belo ćureće, pileće i teleće imaju prednost, a tek na kraju u ishranu se uvodi jaje, prvo belance, a zatim i žumance koje se najteže vari, objašnjava Maja Astaloš, nutricionista.

Božić je najveći hrišćanski praznik i tradicionalno se proslavlja svećanom božićnom trpezom uz pečenje i torte. Oni koji su poštovali tradiciju i postili, poštovaće i božićni svečani ručak koji može biti ukusan, a da ne bude težak i mastan. – Tokom posta smanjuje se lučenje enzima za varenje masti i belančevina. Oni najbolje obavljaju svoju funkciju u kiseloj sredini pa se za božićni ručak preporučuje blaga i nemasna varijanta podvarka sa ćurećim ili pilećim belim mesom. Tokom pripreme meso bi trebalo premazati uljem i lagano posoliti, dodati malo vode i staviti u specijalne kese da bi se ispeklo u sopstvenom soku i bilo sočno, ali ne i masno. Uz meso i podvarak se može uzeti i krompir pire, ili razne varijante krompira, ispečen u kesi ili foliji sa vrlo malo vode i ulja. Dodatak mogu biti i dinstane pečurke, ili karfiol i tikvice. Ruska salata od povrća se priprema sa sojinim majonezom, jer se zbog holesterola majonez od žumanca teže vari. Od salata najviše prija vitaminska salata sa maslinovim uljem, svež kupus, pečena paprika, rendana šargarepa, cvekla. Supa se priprema od junećeg ribića, najmanje masnog mesa.

Dezert se uzima tri sata posle jela. Najbolji je da to bude kuglof sa suvim voćem, ili poslastice sa svežim voćem prelivene biljnim šlagom i tufahije.

U naredne dve nedelje oni koji su postili mogu za doručak da uzimaju sve vrste pahuljica sa raznim semenkama, sojino ili pirinčano mleko. Dobar doručak je i kačamak ili proja napravljena sa malo nemasnog sira, a za užinu bundeva ili pita bundevara, najbolja je od integralnog brašna sa ječmenim sladom, da bi se izbeglo naglo podizanje šećera u krvi.

Važne su i količine hrane koje se uzimaju tokom praznika. Oni koji nisu postili – a mnogo su jeli kao da su im to poslednji zalogaji u životu – trebalo bi dve nedelje da odmore telo od teške hrane. Neće ostati gladni, naglašava naša sagovornica, ako u tom periodu uzimaju ribu, belo meso, povrće, jela od pirinča, posne paprike ili sarme, musaku sa sojinim ljuspicama, vitaminsku salatu i tri litre vode i čajeva. Dve nedelje ne bi trebalo uzimati ni alkoholna i gazirana pića, jaja, majonez, maslac, pržena jaja, slaninu, i pohovana mesa i isto toliko raditi vežbe.