Većina građana očekuje da ćemo u 2011. dobiti status kandidata EU

Godinu za nama, po mišljenju najvećeg broja građana, obeležili su, pre svega, održavanje „Parade ponosa“ i neredi u Beogradu do kojih je došlo zbog njenog organizovanje i izveštaj Dika Martija koji optužuje Hašima Tačija za trgovinu ljudskim organima, pokazalo je istraživanje koje je za „Politiku“, od 20. do 28. decembra, uradio „Faktor plus“.

Kad je reč o očekivanjima u godini pred nama, bar kad se govori o političkoj sferi, više od polovine od ukupno 1.500 ispitanika misli da će doći do rekonstrukcije vlade, kao i da će Srbija dobiti status kandidata za Evropsku uniju, dok nešto više od 37 odsto očekuje da će baš ove godine biti uhapšen Ratko Mladić.

Istovremeno, najviše njih bi volelo da u Srbiju dođe Vladimir Putin, pa zatim Barak Obama, a tek nešto manje građana priželjkuje Fidela Kastra.

Vladimir Pejić, direktor agencije „Faktor plus“, to da je gej parada ubedljivo „pobedila“ i mišljenje Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova i upitnik Evropske komisije i Vikiliks objašnjava pre svega velikim „prisustvom“ tog događaja u medijima i time što se ono što se tog dana dešavalo u Beogradu, na različite načine, ticalo velikog broja ljudi.

„Suštinu dobijanja upitnika EK veliki broj ljudi ne razume, to im ništa ne znači, Vikiliks nije doneo nikakve senzacionalne informacije s našeg prostora, a presudu MPS-a bi svi valjda što pre da zaborave“, kaže Pejić. On objašnjava da, inače, kada se rade ankete na kraju godine, građani češće navode skorije događaje, nego one s početka godine.

Najviše poverenja građani Srbije imaju u instituciju predsednika Republike, a najmanje u Narodnu skupštinu, dok su među političarima i najpozitivniji i najnegativniji utisak na građane ostavili lideri dve i u ovoj anketi najbolje rangirane stranke – Boris Tadić i Tomislav Nikolić.

Vladimir Pejić kaže da je takav rezultat očekivan jer su njih dvojica na suprotnim stranama, pa je tako za veliki deo onih za koje je Tadić „najpozitivniji“, logično, Nikolić „najnegativniji”. I obrnuto.

„Veliki broj i pozitivnih i negativnih glasova nije problem, razloga za zabrinutost imaju oni koji izazivaju više negativnih nego pozitivnih reakcija, poput Mlađana Dinkića ili Čedomira Jovanovića“, navodi Pejić. Međutim, ono što bi sve zajedno trebalo da ih brine jeste to što samo 37 odsto građana zna za koga bi glasalo kad bi izbori bili naredne nedelje. „Zbog toga i rejtinzi stranaka koje smo dobili ovom anketom nisu realna slika raspoloženja građana jer je broj apstinenata u ovom trenutku veoma veliki. Naravno, taj broj uvek poraste kad počne izborna kampanja, ali sada je vrlo prisutna apatija i razočaranost građana u sve stranke“, ističe direktor „Faktora plus“.

Ipak, uprkos ovako velikom broju neopredeljenih, malo njih želi da u politici vidi poznate ličnosti iz drugih sfera. „Anketiranima su ponuđena određena imena, pa su se i za njih veoma retko opredeljivali, a sami nisu navodili nikoga. Mislim da je i recimo prvo mesto Novaka Đokovića na ovoj listi više ’zaslužio’ time što je veoma poznat i što je su teniseri ’aktuelni’ zbog pobede u Dejvis kupu, nego što građani stvarno veruju da on treba da uđe u politiku“, objašnjava Pejić. On dodaje da razlog za ovako nisko kotiranje poznatih na listi „poželjnih u politici“ treba tražiti u tome što građani njihovo učešće u stranačkim aktivnostima i promocijama uglavnom percipiraju kao marketinški potez i ne misle da oni zaista imaju neki uticaj.

Kad je reč o političkom uticaju biznismena i stranih ambasadora, čini se, nema mnogo iznenađenja. „Pošto je pitanje bilo ko je najuticajniji, a ne ko je sve uticajan, ne treba da čudi što više od polovine veruje da niko nema veći politički uticaj od Miroslava Miškovića i što su svi ostali znatno ispod njega“, ističe Pejić. Uticaj stranih ambasadora, anketirani su, kaže, procenjivali uglavnom na osnovu toga iz koje zemlje dolaze, dok su se, kad je reč o ličnostima iz nevladinog sektora više opredeljivali za one koji su im poznati iz medija, nego zato što zaista veruju u njihov uticaj.

G. N.