Trgovci pali na testu poznavanja garantnog roka

„Koliku garanciju po novom Zakonu o zaštiti potrošača imaju ove dečje čizme”, pitali smo u prodavnici garderobe u Knez Mihailovoj ulici.

„Ne znam ja ništa o tome. Molim vas, raspitajte se na kasi”, odvratila je radnica.

I kasir je bio nesiguran u rok za reklamaciju. Zatražio je pomoć kolege.

„Poziva se menadžer radnje”, odjeknulo je preko razglasa.

Ubrzo je stigao poslovođa. Ali, ni šef nije imao valjani odgovor.

„Ništa nam novo nije stiglo, nikakva direktiva od ovih naših odozgo”, odvratio je menadžer znatiželjnom kupcu.

Trnovit put moraju da prođu potrošači kako bi po novom propisu isterali pravdu. Mnogi od njih nisu informisani ali, čini se, ni trgovci nisu detaljno proučili nove paragrafe. Uverila se u to i ekipa „Politike”, koja je juče prerušena u potrošače obišla beogradske prodavnice.

Na testu je bila tehnička oprema. Od kada je prvog januara zakon stupio na snagu minimalna garancija na svaki aparat je dve godine. To bar piše u tekstu ovog akta. Da li je tako i među rafovima?

– Izvinite, kolika je garancija na digitalne fotoaparate? Čini mi se da je prošle godine bila 12 meseci – pitamo u „Samsungovoj” prodavnici u blizini Cvetnog trga.

– Dve godine je rok za reklamaciju – samouvereno odgovara prodavac.

– A na mikrotalasne pećnice? Da li je na svu robu kod vas dve godine garancija? – uporni smo.

– Uglavnom. Ali, na primer, za audio program, poput kućnih bioskopa, garantni list važi godinu dana – prevario se prodavac.

Očito, nisu svi trgovci još izbistrili novi zakon i ne znaju za obavezan garantni rok od 24 meseca za bilo koji tehnički proizvod. Malo ko je čuo da sada garanciju od godinu dana imaju polovna tehnička roba i automobili. Naravno, pod uslovom da se pazare od pravnog lica koje garantuje njihov kvalitet.

– Ne, ja ne dajem garanciju. Kako na polovnu garderobu, pa je l’ mislite da će vam neko dati garantni list i za korišćenu belu tehniku. Nema toga ovde – potpuno je sigurna prodavačica u „seknd hend” butiku u prolazu ispod Terazija.

Ništa o detaljima novog propisa ne znaju ni trgovci u pojedinim sportskim radnjama. I to na najprometnijim lokacijama u gradu.

– Da vas pitam, hoću li moći da dobijem garanciju za ski-pantalone – zanimalo nas je u „Planeta sportu”.

Odgovora ponovo nema. Čekamo. Prošlo je minut-dva dok nije pozvana šefica upućenija od prodavca.

– Naravno, šest meseci je rok – kaže.

– Kako samo šest meseci? Ova roba je investicija, skupa je. Zašto garancija nije duža? A ovaj novi zakon, da li je on nešto tu promenio – ne odustajemo.

– Kod nas je uvek bilo pola godine. Znam da novi zakon postoji od pre dva-tri dana, ali nam niko još nije poslao ništa napismeno – pravda se ona.

– Ko da vam pošalje – istrajni smo u traženju odgovora.

– Naši iz vrha, oni nas informišu – dodaje šefica.

– Ništa onda. Vratićemo se da kupimo kada se informišete, ionako na zimovanje idemo u februaru – proverili smo znanje trgovaca o novim obavezama.

Sledeća stanica – „Zarina” prodavnica u Knez Mihailovoj ulici. Poslovođe u ovoj radnji nešto su upućenije.

– Hoću da kupim ove cipele, ali zanima me da li ću i sada da prođem kao pre godinu dana kada sam na jedvite jade uspela da zamenim napuklu obuću. Koliko ste po novom zakonu dužni da mi date garanciju – pitanje je za zaposlene u ovoj prodavnici.

– Šest meseci je garancija na sav garderobni program i u tom periodu možemo da zamenimo odeću i obuću ili da vratimo novac. A ukoliko dođe do nekakvih nesporazuma, na scenu stupa „Jugoinspekt” koji u roku od 15 dana proverava robu i donosi konačnu odluku – kao iz topa odgovaraju na pitanje „kupca”.

Ista slika i u prodavnici mobilnih telefona u Ulici kralja Milana. Nema potrošača koji bi ih zbunio. Već tri godine, kažu, rade po zakonu koji tek što je stupio na snagu i na svaki aparat daju garanciju od dve godine.

I dok u mnogim trgovinama nastoje da se edukuju o zakonskim obavezama, ima i onih koji ne „lupaju glavu”. Prodavac naočara i kontaktnih sočiva u radnji nadomak beogradskog naselja Šumice već godinama ne izdaje fiskalne račune, pa se garantnim rokom uopšte i ne zamara. Mušterije ih i ne očekuju. Tu, kažu, dobijaju naočare po nižim cenama nego kod konkurencije. Istu pesmu još peva i nekolicina mesara u prestonici.

– Ne mogu da ti sečem samo sto grama mesa – i dalje odgovaraju neki od njih kada im potrošač zatraži malo teletine.

A potrošaču i po starim i po novim pravilnicima nijedan trgovac ne bi smeo da odbije pružanje usluge.

S. Despotović

M. Brakočević