Lukašenko u nemilosti EU

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel – Jerži Busek, predsednik Evropskog parlamenta, rekao je juče da „vlada beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka nema demokratski legitimitet” i pozvao Evropsku uniju da preispita politiku prema Minsku. Otvarajući vanredni sastanak Odbora za spoljnu politiku EP povodom sumnji u regularnost nedavnih izbora i premlaćivanje i zatvaranje opozicionih lidera, Busek je pozvao na otvorenu diskusiju na temu kršenja ljudskih prava u Belorusiji.

Štefan File, evropski komesar za proširenje i politiku prema susedima, istakao je na istom mestu da vreme nije saveznik EU i da Brisel ima obavezu da „deluje brzo i srazmerno ne izolujući građane Belorusije”. On je predložio „dvofazni” model reagovanja koji podrazumeva zabranu putovanja u EU za Lukašenka i rekao da je to „jasna stvar”, kao i paket „pozitivnih mera” za podršku civilnom društvu, nevladinim organizacijama, nezavisnim medijima i vizne olakšice za građane.

Gabrijele Albertini, predsednik odbora za spoljnu politiku EP, pročitao je potom zajedničko saopštenje u kojem je pozvao na hitnu debatu o navedenim predlozima u Savetu ministara spoljnih poslova EU i na plenumu EP.

Evropski parlament okvalifikovao je Lukašenka kao „poslednjeg preostalog diktatora u Evropi”, a Busek je pomenuo i mogućnost uvođenja sportskih sankcija i isključenje Belorusije sa olimpijskih igara i drugih velikih takmičenja. On je kazao da treba razmotriti odluku da Minsku bude oduzeta organizacija Svetskog prvenstva u hokeju na ledu 2014. godine.

O eventualnim sankcijama prema zvaničnom Minsku Savet ministara EU raspravljaće na redovnom zasedanju 31. januara u Briselu, potvrdila je Ketrin Ešton, šefica evropske diplomatije. Ona se ranije odvojeno sastala u Briselu sa šefom beloruske diplomatije Sergejom Martinovom i rođacima dvojice predsedničkih kandidata koji se nalaze u pritvoru.

Povodom uvođenja sankcija oglasila se i nemačka kancelarka Angela Merkel koja je ocenila da će „nažalost ponovo morati da se razgovara o oživljavanju sankcija koje je trebalo da pripadaju prošlosti” i dodala da je to „za žaljenje”. Za svojevremeno ukidanje sankcija za putovanje protiv Lukašenka najviše se zalagala upravo nemačka vlada.

Švedska diplomatija koja se, kako navodi zvanični Stokholm, principijelno zalaže protiv uvođenja sankcija kao političkog sredstva, u ovom slučaju dala je saglasnost da se razmotri i takva mogućnost.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov saopštio je da se stav njegove vlade ogleda u rezoluciji Odbora ministara Saveta Evrope o Belorusiji i da se on ne razlikuje od stava koje su jednoglasno iznele evropske delegacije. Odbor je pored ostalog ocenio da „zabrinjavajući razvoj događaja koji se odigrao u Belorusiji posle izbora 19. decembra postavlja mnoga pitanja pred Savet Evrope”.

Odbor je zatražio od Minska da pruži dodatne informacije na osnovu čega su predsednički kandidati, novinari i aktivisti za ljudska prava uhapšeni posle izbora i naglasio da oni treba odmah da budu oslobođeni i pozvao na poštovanje ljudskih prava. „Odbor će nastaviti da podržava uspostavljanje bližih odnosa između SE i Belorusije samo na osnovu poštovanja evropskih vrednosti i principa”, zaključeno je u saopštenju odbora.

V. Jokanović