Moderne uspomene

Atelje 212 u ovoj pozorišnoj sezoni obeležava jubilej – pet decenija postojanja. Godine 1956, u maloj sali stare "Borbe", premijerom komada "Faust" u režiji Mire Trailović počeo je život poznatog beogradskog teatra. Ovo pozorište bilo je prvo u istočnoj Evropi koje je igralo Beketovog "Čekajući Godoa", a veliki uspeh ove predstave omogućio je da se niz avangardnih drama izvedu na ovoj sceni, ujedno otkrivajući kako strane tako i nove domaće pisce.

Upravnik Atelje 212 Svetozar Cvetković kaže da će ansambl na reprezentativan način obeležiti 50 godina postojanja. Već se pojavio novi, brižljivo urađeni sajt Ateljea 212 sa zanimljivim fotografijama i tekstovima.

– Ako je 12. novembar pre pola veka pojavom jednog takvog pozorišta kakvo je Atelje 212 značio prekretnicu u pozorišnom životu ne samo Beograda već i Evrope, mi smo danas dužni da napravimo izvesnu rekapitulaciju svega onoga što se dešavalo u prethodnom periodu. U naredna tri meseca evociraćemo ne samo uspomene – kako uspehe tako i neuspehe – već ćemo trasirati i budućnost, videti na koju stranu kreće naše i na koju stranu je otišlo svetsko pozorište. Program obuhvata više segmenata, pre svih objavljivanje monografije koja je posvećena svemu onome što je do sada rađeno u Ateljeu 212, uključujući gostovanja, sopstvenu produkciju, sve glumce, autore...

Monografija, kaže za "Politiku" Cvetković, biće povezana sa onim što će se dešavati 12. novembra na Velikoj sceni, a radili su je ljudi iz kuće u poslednje četiri godine. "Svečanost neće činiti posebna predstava već nešto što podrazumeva audiovizuelno uključivanje u našu prošlost. Autorski tim predvode dramaturzi pozorišta Jelena Mijović i Gordana Goncić i rediteljka Alisa Stojanović. Uputili smo veliki broj poziva i dobili mnogo pozitivnih odgovora, očekujemo više od 100 gostiju", reči su upravnika Ateljea 212.

Uporedo sa pripremama svečanosti, poznati beogradski teatar radi i dve premijere. Iva Milošević režira komad Vasilija Sigarjeva "Zmijsko leglo" u prevodu Novice Antića. Druga je praizvedba komada mladog autora Dušana Spasojevića "Odumiranje", koji radi Egon Savin. Najzad, tu je drugačiji vizuelni identitet Ateljea 212 koji će u dobroj meri promeniti i imidž zgrade – u toku su građevinski radovi, krečenje, veliko spremanje… Deset predstava biće snimljeno na DVD-iju, a pripremaju se u saradnji sa RTS-om.

Tokom proteklih pet decenija Atelje 212 izdvojio se originalnim scenskim rukopisom, a Svetozar Cvetković navodi i njegove osobenosti.

– To je jedinstven i neponovljiv izraz koji ovde postoji, a ogleda se, pre svega, u glumačkoj igri koja je postala svojevrsna škola koju odlikuje posebna vrsta slobode u izrazu i osećanju opuštenosti. Ono što je autentično za Atelje jeste mitologija njegove prošlosti. Kada kažem mitologija, zapravo mislim da taj mit ima svojih osnova. Atelje 212 je imao jednu vrstu slobodne reči koja je bila dozvoljena samo njemu, čak i kada je bila zabranjivana. Ovde se moglo govoriti drugačije nego na bilo kojoj drugoj sceni. Njegova glavna karakteristika jeste umetnička jedinstvenost.

Kada je u pitanju budućnost Ateljea 212 Cvetković tvrdi da ovo pozorište mora da sačuva najbolje tekovine onoga što je ostavilo prošlo vreme, za koje su zaslužni Mira Trailović sa Bojanom Stupicom i Radošem Novakovićem.

– Na tim tekovinama, kao i na onom kroz šta je Atelje proveo Zoran Radmilović, izrasla je nova generacija glumaca početkom 80-ih godina, donoseći i sama "tekovine za budućnost". Po istom "principu" sada radi najnovija generacija reditelja i to je ono kako treba da se radi u budućnosti. Dakle, da nikada niko ne ponavlja ono što je već bilo, već da na tome izgrađuje moderni, svoj izraz.

Svetozar Cvetković priča kako je i čuveni bife deo te mitologije i tih ljudi koji su nekada ovde dolazili. "Sve se oko nas menja pa se i to promenilo sa onima koji su nepovratno otišli, sa dolaskom novih ljudi koji imaju drugačiji odnos. U poslednjih 25 godina koliko sam ovde, doživeo sam mnogo toga i ne bih nikada menjao te godine za nešto drugo u svom životu. Doživeo sam velika gostovanja, ali znam šta znači biti u krizi publike, šta znači igrati u odličnim, a šta u lošim predstavama, šta znači dobiti dobru, odnosno lošu kritiku. Sve je to jedan deo života", kaže.

– Danas ne možemo reći da imamo problem sa publikom, u onom smislu u kojem se suočava, recimo, kinematografija. Kod nas bi holivudski film propao. Filmovi koji dobijaju najznačajnije nagrade u svetu kod nas dolaze sa po dve kopije, i vidi ih 13.000 do 15.000 gledalaca, što je jako slabo. Pamtim vreme kada se u bioskop odlazilo na kartu više. To više nije tako, ne kod nas. Tako jeste u Parizu, ali mi nismo Pariz. Atelje 212 pokušava da održi tradiciju dobre publike koja zna šta je kvalitet – podvlači Cvetković.

--------------------------------------------------------------------------

Gostovanja

U oktobru u Atelje 212 iz Rijeke stiže predstava Ive Brešana "Hamlet u Mrduši Donjoj" u režiji Lari Zapija, a potom "Alamut" u režiji Dušana Jovanovića i produkciji Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane. Atelje će gostovati sa "Smrtonosnom motoristikom" u Milhajmu u okviru proslave 25 godina Teatra an der Ruhr Roberta Ćulija, kao i Bernhardovog "Trga heroja" u Beču. Jedna vrsta ekskluzivnosti jeste saradnja sa teatrom "Ulisis" sa Briona, koji će predstaviti svoje najnovije ostvarenje, "Tesla", u režiji Tomaža Pandura. Njihov dolazak očekuje se u novembru.