Модерне успомене

Атеље 212 у овој позоришној сезони обележава јубилеј – пет деценија постојања. Године 1956, у малој сали старе "Борбе", премијером комада "Фауст" у режији Мире Траиловић почео је живот познатог београдског театра. Ово позориште било је прво у источној Европи које је играло Бекетовог "Чекајући Годоа", а велики успех ове представе омогућио је да се низ авангардних драма изведу на овој сцени, уједно откривајући како стране тако и нове домаће писце.

Управник Атеље 212 Светозар Цветковић каже да ће ансамбл на репрезентативан начин обележити 50 година постојања. Већ се појавио нови, брижљиво урађени сајт Атељеа 212 са занимљивим фотографијама и текстовима.

– Ако је 12. новембар пре пола века појавом једног таквог позоришта какво је Атеље 212 значио прекретницу у позоришном животу не само Београда већ и Европе, ми смо данас дужни да направимо извесну рекапитулацију свега онога што се дешавало у претходном периоду. У наредна три месеца евоцираћемо не само успомене – како успехе тако и неуспехе – већ ћемо трасирати и будућност, видети на коју страну креће наше и на коју страну је отишло светско позориште. Програм обухвата више сегмената, пре свих објављивање монографије која је посвећена свему ономе што је до сада рађено у Атељеу 212, укључујући гостовања, сопствену продукцију, све глумце, ауторе...

Монографија, каже за "Политику" Цветковић, биће повезана са оним што ће се дешавати 12. новембра на Великој сцени, а радили су је људи из куће у последње четири године. "Свечаност неће чинити посебна представа већ нешто што подразумева аудиовизуелно укључивање у нашу прошлост. Ауторски тим предводе драматурзи позоришта Јелена Мијовић и Гордана Гонцић и редитељка Алиса Стојановић. Упутили смо велики број позива и добили много позитивних одговора, очекујемо више од 100 гостију", речи су управника Атељеа 212.

Упоредо са припремама свечаности, познати београдски театар ради и две премијере. Ива Милошевић режира комад Василија Сигарјева "Змијско легло" у преводу Новице Антића. Друга је праизведба комада младог аутора Душана Спасојевића "Одумирање", који ради Егон Савин. Најзад, ту је другачији визуелни идентитет Атељеа 212 који ће у доброј мери променити и имиџ зграде – у току су грађевински радови, кречење, велико спремање… Десет представа биће снимљено на ДВД-ију, а припремају се у сарадњи са РТС-ом.

Током протеклих пет деценија Атеље 212 издвојио се оригиналним сценским рукописом, а Светозар Цветковић наводи и његове особености.

– То је јединствен и непоновљив израз који овде постоји, а огледа се, пре свега, у глумачкој игри која је постала својеврсна школа коју одликује посебна врста слободе у изразу и осећању опуштености. Оно што је аутентично за Атеље јесте митологија његове прошлости. Када кажем митологија, заправо мислим да тај мит има својих основа. Атеље 212 је имао једну врсту слободне речи која је била дозвољена само њему, чак и када је била забрањивана. Овде се могло говорити другачије него на било којој другој сцени. Његова главна карактеристика јесте уметничка јединственост.

Када је у питању будућност Атељеа 212 Цветковић тврди да ово позориште мора да сачува најбоље тековине онога што је оставило прошло време, за које су заслужни Мира Траиловић са Бојаном Ступицом и Радошем Новаковићем.

– На тим тековинама, као и на оном кроз шта је Атеље провео Зоран Радмиловић, израсла је нова генерација глумаца почетком 80-их година, доносећи и сама "тековине за будућност". По истом "принципу" сада ради најновија генерација редитеља и то је оно како треба да се ради у будућности. Дакле, да никада нико не понавља оно што је већ било, већ да на томе изграђује модерни, свој израз.

Светозар Цветковић прича како је и чувени бифе део те митологије и тих људи који су некада овде долазили. "Све се око нас мења па се и то променило са онима који су неповратно отишли, са доласком нових људи који имају другачији однос. У последњих 25 година колико сам овде, доживео сам много тога и не бих никада мењао те године за нешто друго у свом животу. Доживео сам велика гостовања, али знам шта значи бити у кризи публике, шта значи играти у одличним, а шта у лошим представама, шта значи добити добру, односно лошу критику. Све је то један део живота", каже.

– Данас не можемо рећи да имамо проблем са публиком, у оном смислу у којем се суочава, рецимо, кинематографија. Код нас би холивудски филм пропао. Филмови који добијају најзначајније награде у свету код нас долазе са по две копије, и види их 13.000 до 15.000 гледалаца, што је јако слабо. Памтим време када се у биоскоп одлазило на карту више. То више није тако, не код нас. Тако јесте у Паризу, али ми нисмо Париз. Атеље 212 покушава да одржи традицију добре публике која зна шта је квалитет – подвлачи Цветковић.

--------------------------------------------------------------------------

Гостовања

У октобру у Атеље 212 из Ријеке стиже представа Иве Брешана "Хамлет у Мрдуши Доњој" у режији Лари Запија, а потом "Аламут" у режији Душана Јовановића и продукцији Словенског народног гледалишча из Љубљане. Атеље ће гостовати са "Смртоносном мотористиком" у Милхајму у оквиру прославе 25 година Тeatra an der Ruhr Роберта Ћулија, као и Бернхардовог "Трга хероја" у Бечу. Једна врста ексклузивности јесте сарадња са театром "Улисис" са Бриона, који ће представити своје најновије остварење, "Тесла", у режији Томажа Пандура. Њихов долазак очекује се у новембру.