BiH – povratak u devedesete

Da li se BiH vratila u  90. godine prošlog veka, pitanje je koje se ovih dana može čuti u Sarajevu, uz komentare da je njena budućnost tek sada neizvesna. Sve strukture vlasti u RS  uspostavljene su brzo, na nivou države sporo a u Federaciji  još traju pregovori. Bošnjački zvaničnici više se bave RS nego svojim problemima a za sve nesporazume koje imaju unutar tog entiteta, u vlastitim redovima ili u komunikaciji sa hrvatskim strankama, prebacuju na Banjaluku i Milorada Dodika koji je omiljena tema ovdašnjih političkih struktura, medija i kafanskih naglabanja.

Od  novoizabranih državnih organa vlasti prvo je konstituisano  Predsedništvo BiH koje se  već pokazalo da deluje kao "raštimani trio" uz stalni  "igru" dva prema jedan pri čemu su Komšić i Silajdžić na jednoj a Radmanović na drugoj strani.

Njihovi politički nesporazumi došli su do izražaja posebno posle presude Međunarodnog suda pravde u Hagu što je Harisu  Silajdžiću dalo povoda da,  ko zna koji put, najavi "ukidanje RS, kao genocidne tvorevine" a  Željku Komšiću da on i pored pomenute presude i skidanja odgovornosti sa Srbije "zna kako će svoje dijete vaspitavati". Tako se iz državnog vrha najavljuje novo sejanje  mržnje ne samo među sadašnjim nego i među budućim generacijama.

Da će njihov stav naići na pogodno tlo pokazalo se već par dana kasnije na protestnom skupu  u Sarajevu kada su saopšteni  stavovi i zahtevi organizatora  protesta koji su se u potpunosti podudarali sa već poznatim porukama bošnjačkog člana Predsedništva , uključujući i  "zakonsku zabranu negiranja genocida", pa i kažnjavanje onoga ko tako nešto izgovori. Tako Silajdžić tumači demokratiju i pravo  građana na mišljenje i javno iskazivanje svog stava, što je podsetilo na metode upravljanja BiH, ovde poznato kao period  Branka, Hamdije i Milanka. Osim discipline koje su u naponu svoje  političke moći uveli u BiH ne retko su se obračunavali  sa zvaničnim Beogradom  i  Zagrebom, ubeđujući  javnost da otuda dolazi pretnja, seme razdora koje se ubacuje među tri ravnopravna naroda. Oni koji su tumačili njihove stavove znali su reći  "psi laju, karavan prolazi".

Aktuelni bošnjački vrh nastavlja ovde poznatu praksu  da za svoje unutrašnje probleme  optužuje uvek nekoga drugog. Uostalom lakše je optuživati Beograd i Banjaluku  a ponekad i Zagreb, nego rešavati probleme 40 odsto nezaposlenog stanovništva ili 60 odsto mladih  koji bi rado napustili BiH. Takva politika ne donosi ništa dobro ni Bošnjacima ni Bosni ali ni čitavom regionu. Ovu državu još uvek pridržava međunarodna zajednica – politički, materijalno, vojno... ali pitanje do kada. Ovakvu je ne može ni napustiti  ali ni večno pridržavati. U svakom slučaju politički odnosi su "gori danas nego što su bili juče".