Rizik je ne rizikovati

VALjEVO – Kome je potrebna vatra, on će je sam u ruke uzeti. Tomislav Mitrović (32), iz Valjeva, to čini više od šest godina i trenutno je jedan od vodećih ljudi "buktinja" u Francuskoj. Njegovo zanimanje je filmski kaskader, a uža specijalnost da snima opasne scene potpunog gorenja tela.

Sve je počelo kada je ovaj hrabri i za borilačke veštine talentovani mladić iznenada angažovan da učestvuje u snimanju kaskaderskih scena u domaćem filmu "Tri karte za Holivud". Zadovoljan onim što je uradio i doživeo čvrsto je odlučio da se posveti ovom opasnim pozivu. Godinu dana pre agresije NATO otišao je u Pariz gde se u konkurenciji 300 kandidata upisao među 30 polaznika specijalne škole za filmsku umetnost, odnosno kaskaderstvo. Kao najbolji u klasi posle završene prve godine dobio je stipendiju za besplatni nastavak školovanja.

– Do sada sam učestvovao u snimanju desetak filmova sa vratolomnim scenama u Francuskoj, Španiji, BiH, Makedoniji i, naravno, Srbiji. Posebno zapažene bile su moje kaskade u filmu snimljenom za prezentaciju Pariza za Olimpijske igre 2012. godine, koji je radio poznati francuski reditelj Luk Beson. Zatim je tu i film "Nafaka" producenata iz BiH u kojem sam imao više scena potpunog gorenja. Osim tri kopče na ruci zadobijene prilikom scene borbe u kojoj se koristio pravi mač, drugih povreda nije bilo. Uostalom, kaskaderi sada na snimanje dolaze sa kamionima opreme, uigranim ekipama i kompjuterima. Iskren da budem, prisutan je strah koji, "pomešan" sa adrenalinom, stvara određenu vrstu radne koncentracije koja je vrlo bitna. Bitna je takođe dobra uigranost ekipe koja služi za logistiku, kao i to da se ima na umu da kaskader treba da traje, odnosno da sa tog radnog mesta ode u penziju – objašnjava Tomislav.

Naš sagovornik kaže da su u svetskim razmerama kaskaderi iz azijskih zemalja među vodećim i najcenjenijim, ali da im uz rame stoje momci iz Srbije. Posebno je izdvojio grupu pokojnog Željka Božića, koji je minulog leta poginuo pri izvođenju jedne tačke sa Savskog mosta u Beogradu.

– Ja sam mnogo toga naučio od pokojnog Željka i iz poštovanja i moralne obaveze dokle god bude postojala njegova grupa biću njen član bez obzira na to što sam u inostranstvu. Svuda u svetu dešavaju se pogibije kaskadera, pa i onih najiskusnijih, jer, i pored prateće opreme zaštite i tehnike, mnoge stvari i okolnosti se ne mogu predvideti. Inače, drugari iz moje generacije, od kojih većina sa diplomama fakulteta u džepu, širom planete rade najrazličitije poslove – od fizičkih do stručnjaka za kompjutere ili predavača na poznatim univerzitetima, dok sam ja jedini koji se profesionalno bavi kaskadarstvom. Prijatelji me podržavaju, roditelji brinu i strahuju, a ja radim ono što najbolje znam, ali i volim, uz životni moto: Rizik je ne rizikovati – kaže Tomislav Mitrović, uz napomenu da u svom poslu ima velikih planova od kojih je jedan, kada sakupi dovoljno sredstava, da u Srbiji, odnosno u Valjevu otvori školu za kaskadere sa takozvanim parkom za spektakle. Tvrdi da filmska industrija, i pored sofisticirane tehnike, ne može bez takozvanih živih scena za čije izvođenje kaskaderi nemaju alternativu.