Ризик је не ризиковати

ВАЉЕВО – Коме је потребна ватра, он ће је сам у руке узети. Томислав Митровић (32), из Ваљева, то чини више од шест година и тренутно је један од водећих људи "буктиња" у Француској. Његово занимање је филмски каскадер, а ужа специјалност да снима опасне сцене потпуног горења тела.

Све је почело када је овај храбри и за борилачке вештине талентовани младић изненада ангажован да учествује у снимању каскадерских сцена у домаћем филму "Три карте за Холивуд". Задовољан оним што је урадио и доживео чврсто је одлучио да се посвети овом опасним позиву. Годину дана пре агресије НАТО отишао је у Париз где се у конкуренцији 300 кандидата уписао међу 30 полазника специјалне школе за филмску уметност, односно каскадерство. Као најбољи у класи после завршене прве године добио је стипендију за бесплатни наставак школовања.

– До сада сам учествовао у снимању десетак филмова са вратоломним сценама у Француској, Шпанији, БиХ, Македонији и, наравно, Србији. Посебно запажене биле су моје каскаде у филму снимљеном за презентацију Париза за Олимпијске игре 2012. године, који је радио познати француски редитељ Лук Бесон. Затим је ту и филм "Нафака" продуцената из БиХ у којем сам имао више сцена потпуног горења. Осим три копче на руци задобијене приликом сцене борбе у којој се користио прави мач, других повреда није било. Уосталом, каскадери сада на снимање долазе са камионима опреме, уиграним екипама и компјутерима. Искрен да будем, присутан је страх који, "помешан" са адреналином, ствара одређену врсту радне концентрације која је врло битна. Битна је такође добра уиграност екипе која служи за логистику, као и то да се има на уму да каскадер треба да траје, односно да са тог радног места оде у пензију – објашњава Томислав.

Наш саговорник каже да су у светским размерама каскадери из азијских земаља међу водећим и најцењенијим, али да им уз раме стоје момци из Србије. Посебно је издвојио групу покојног Жељка Божића, који је минулог лета погинуо при извођењу једне тачке са Савског моста у Београду.

– Ја сам много тога научио од покојног Жељка и из поштовања и моралне обавезе докле год буде постојала његова група бићу њен члан без обзира на то што сам у иностранству. Свуда у свету дешавају се погибије каскадера, па и оних најискуснијих, јер, и поред пратеће опреме заштите и технике, многе ствари и околности се не могу предвидети. Иначе, другари из моје генерације, од којих већина са дипломама факултета у џепу, широм планете раде најразличитије послове – од физичких до стручњака за компјутере или предавача на познатим универзитетима, док сам ја једини који се професионално бави каскадарством. Пријатељи ме подржавају, родитељи брину и страхују, а ја радим оно што најбоље знам, али и волим, уз животни мото: Ризик је не ризиковати – каже Томислав Митровић, уз напомену да у свом послу има великих планова од којих је један, када сакупи довољно средстава, да у Србији, односно у Ваљеву отвори школу за каскадере са такозваним парком за спектакле. Тврди да филмска индустрија, и поред софистициране технике, не може без такозваних живих сцена за чије извођење каскадери немају алтернативу.