Parcele na Korman polju – legitimni javni interes

Država je imala pravni osnov da eksproprijaciju 35 hektara u Kormanskom polju proglasi javnim interesom, u čije je ime, kako predviđa zakon, moguć i otkup zemljišta ako ono predstavlja ulog u zajedničko preduzeće sa privatnim partnerom, tvrde u Ministarstvu ekonomije i kragujevačkom odeljenju Republičkog javnog pravobranilaštva. To je slučaj sa eksproprijacijom zemlje za izgradnju fabrike auto-delova „Fijatovih” kooperanata.

Ako zakon kaže tako, jedino je pitanje ko je bio pravi vlasnik eksproprisanog zemljišta i s kim je država morala da pregovara o otkupu – sa „Zastavom” ili nekadašnjim posednicima, od kojih su hektari prvobitno otkupljeni još 1978. godine i koji sada traže 4.000 evra po aru. Prvom eksproprijacijom, pre trideset tri godine, država je pribavila zemlju za projekat „Zastava 2”, kojim je isplanirano širenje proizvodnih pogona. Na placevima nije izgrađeno ništa, tako da su bivši vlasnici imali pravo da povrate stari posed. Ali, pošto su za njega dobili novac, morali su da ga isplate „Zastavi” kako bi zemljište uknjižili na svoje ime. Sudski postupci o tome vode se do današnjeg dana.

– Krajem osamdesetih godina prošlog veka tadašnje ministarstvo finansija je izdavalo rešenja o deeksproprijaciji na ime mojih klijenata. Oni su time stekli pravo poseda. U tim aktima je bilo navedeno da će se pitanje nadoknade, koju oni treba da plate „Zastavi”, rešiti na sudu. Oni su, međutim, tražili od ovih ljudi da za zemlju koja je njima plaćana, prema današnjim vrednostima, 70 evra po aru sada daju 1.000 evra. Oni to nisu mogli da priušte. Desetak osoba se, prestrašeno tim iznosima, i odreklo zemlje – navodi Dragoslav Ćetković, advokat nekadašnjih vlasnika.

Rešenja o deeksproprijaciji su samo osnova za pokretanje postupka povraćaja imovine, tvrde u Ministarstvu ekonomije. Stare gazde su morale da vrate novac „Zastavi” a, kako nisu, fabrika automobila ostala je jedini legitimni posednik hektara.

– Ni u jednom sudskom sporu nije dosuđeno da bivši gazda placa mora da plati „Zastavi” više od 350 evra po aru a toliko je država pre godinu dana nudila i vlasnicima okolnih parcela na Kormanskom polju. To je iznos na koji je vrednost zemljišta procenila Poreska uprava. Iznad ili ispod toga se po zakonu ne može ići – navodi Aleksandar Ljubić, savetnik u Ministarstvu.

Dok su se sporovi razvlačili, u Kragujevac je stigao novi investitor – „Fijat”. Pošto su bivše gazde propustile priliku da otkupe placeve, država je 35 hektara zemljišta, do tada u „Zastavinom” posedu, prenela na sebe i uložila ga u zajedničko preduzeće sa Italijanima.

– Doneto je pravosnažno rešenje da se imovina „Zastave” prepisuje u vlasništvo Republike Srbije. U tom procesu niko od nekadašnjih vlasnika nije osporio uknjižbu. Prvi put se sada neko javio sa prigovorom – objašnjava Milutin Milanović, zamenik republičkog javnog pravobranioca. Njegove navode odbacuje Ćetković, koji tvrdi da država nikada nije upisala vlasništvo na tom zemljištu, pošto je to bilo nemoguće posle rešenja o deeksproprijaciji.

Namera države, po dogovoru sa „Fijatom”, bila je da ekspropriše još 35 susednih hektara od privatnih vlasnika kako bi oformila industrijski park i širila postrojenja. Zbog protesta vlasnika i zahteva da im se isplati 4.000 evra po aru, od te ideje se odustalo.

– Država je bila pragmatična. Bilo bi zgodno da smo oformili celovitu industrijsku zonu na 70 hektara, ali to nije bilo neophodno. Odlučili smo da izbegnemo rasprave sa meštanima i dodatnih 35 hektara potražimo na drugoj lokaciji – kaže Ljubić.

O nerealnosti cene od 4.000 evra po aru, prema Milanovićevim rečima, svedoči vrednost zemljišta na mnogo boljim lokacijama u susedstvu.

– Za građevinsko zemljište u Jagodini i Paraćinu sa izgrađenom infrastrukturom, u blizini autoputa i železničke pruge, veštaci su procenili da država može da dobije 315, to jest 700 evra. To obara tvrdnje da država svoje zemljište prodaje skupo a tuđe hoće da uzme u bescenje. Tih 315 evra je manje nego što se nudi u Kormanskom polju, iako su ti placevi bez infrastrukture i zato mnogo manje vredni – ističe Milanović.

Protesti Kragujevčana samo su pokušaj da se od države, dok „Fijat” očekuje brzo rešenje situacije jer su rokovi za pripremu industrijske zone probijeni, izvuče novac, ubeđeni su i Milanović i Ljubić.

– Država je nesporni vlasnik 35 hektara. Čak i da se „Fijat” nije pojavio, ti ljudi bi morali da daju novac državi ako žele parcele natrag, umesto da traže da im mi plaćamo, i to 4.000 evra. Njihovi advokati su pred sudom tvrdili kako je ta zemlja bezvredna, obična deponija, i da za nju ne treba ništa da daju. Čim je došao investitor, odjednom im je palo na pamet da je zacene desetostruko više od prave vrednosti – izričit je Ljubić.

V. Vukasović

D. Mučibabić