Znanje u svemu presuđuje

Prokuplje – Kod nas se lepo radi da bi se lepo živelo, a ne živi se lepo da bi se radilo – kazuje Milovan Stanković, koji još ni četrdesetu nije napunio a već je pravi domaćin, kao što su bili i svi njegovi kroz decenije.

Ovde gore, pod Piramidom, gde su bili vinogradi, sa poznatom lozom „prokupac”, odakle je Prokuplje kao na dlanu, deda Milorad ostavio je imanje, a Milovanov otac  Danilo livačku radionicu. „Moja bi sramota bila da to ne sačuvam i unapredim”, veli ovaj diplomirani inženjer metalurgije, koji je još završio i Fakultet za menadžment, a apsolvirao i na Fakultetu za ekologiju.

I unapredio je i imanje i radionicu, kao pravi raj. Pod bregom se uzdiže fabrika „Metalurg”, gde se liju obojeni metali. Oko nje je lep voćnjak, a iznad veliki vinograd. Tu je i vinski podrum. Na stočiću čaše i čašice raznih vrsta, čekaju goste.

Prijatno se oni osećaju i u poslovnim prostorijama i u proizvodnoj hali. Na ulazu je laboratorija sa raznim spravama, tu se ispituju materijali pre nego što uđu u livnicu i gotovi proizvodi pre nego što krenu put kupaca. Upravo se to čini sa prototipom jedne pumpe koju je, u većim količinama, naručio kupac iz Švajcarske.

A kupci su širom sveta. Više od trećine proizvoda Stankovićeva firma „Metalurg” izvozi. Delovi za pumpe, kućišta za mašine i motore, klizni ležajevi i drugi proizvodi od bronze, mesinga, silumina, durala i drugih obojenih metala nalaze kupce u svim bivšim jugoslovenskim republikama, u mnogim zemljama Evrope, a ovde se snabdevaju i velike firme – „Mišlen” i „Ju-Es stil”, rade se i delovi za namensku industriju. Zatekli smo pripremljen kontingent kliznih ležajeva koji se redovno isporučuju hidroelektrani „Đerdap” za brodske prevodnice. Liju se i crkvena zvona, a naplaćuje samo materijal. Svi proizvodi imaju ateste u skladu sa evropskim standardima.

Zbog izuzetne tražnje, „Metalurg” je od male privrede narastao u ozbiljnu fabriku, koja nema zaliha gotovih proizvoda. Radi se u dve smene, a od 16 zaposlenih, petoro je sa visokom stručnom spremom.

„Mi smo dobro uigran tim, u kojem svako zna svoj posao, ali i to da od njegovog odgovornog izvršavanja zavisi sudbina svih. Pored toga, znanje je ono što je u svemu presuđujuće. A kad se ozbiljno i znalački radi, nije problem i da se dobro zaradi, što je i uslov da zadovoljan radnik postiže maksimum”, objašnjava Stanković tajnu uspeha svoje firme.

Milovan Stanković je pravo sa fakulteta došao je u očevu radionicu. Bio je jedno vreme gradski menadžer, kao volonter, ali je i to napustio.

„Video sam da je došlo vreme kad sve, iako ne može, može kad se političari dogovore. Ja sam praktičan, znam šta može, a šta ne. Ostavio sam njima da se ’snalaze’. A ja sam, zbog sukoba interesa, platio legalizaciju objekata u punoj ceni, iako opština u infrastrukturu nije uložila ni dinar. Struju, vodu, kanalizaciju, telefon – sve smo mi Stankovići sami uvodili. Čak i ulicu u dužini više od pola kilometra, sam sam uredio. Sam zimi plaćam i čišćenje snega”, kaže ovaj uspešni privrednik.

Stankovićev sin Ognjen slobodno vreme provodi u livnici, a ćerka Lenka najavljuje da će biti direktor u tatinoj fabrici.

D. Borisavljević