Mač i anestezija

Prvog septembra 1904. u Beogradu je osvanuo prvi broj "Pravde" koji je ovako i onako (dve godine izlazio u Solunu) opstajao do bombardovanja Beograda 1941. Osnovan je kao glasilo naprednjačke omladine. Prekjuče je izašla "Pravda" broj 1, godina prva, dnevne novine koje "oživljavaju časno ime lista ′Pravda′".

Za sebe tvrde da su nezavisne. Takvi su mi sumnjivi. Kao i oni koji daju do znanja da su pošteni, iskreni... Može biti da su takvi, ali dok se ne dokažu –  od onih koji se u tom pogledu ne izjašnjavaju. Može se postaviti pitanje i od čega ili od koga su nezavisni, ali to je druga tema.

U uvodniku na prvoj strani Nikša Bulatović, glavni urednik, piše da će se "Pravda" truditi da "bude iskra koja će pokrenuti mehanizam i vratiti nadu namučenom narodu". (Prikladnija bi onda imena bila: "Iskra" ili "Nada"?)

Kakav to mehanizam kane da pokrenu, videćemo. "U zemlji u kojoj caruju kriminal i korupcija" – piše – "potrebno je stvari izmeniti iz korena". Ne piše kako, ali korenita društvena promena – zna se šta je. Mada, on nije napisao da treba izmeniti društvo, već – stvari. Možda nameštaj?

Uvodničar obećava da će se "Pravda" razlikovati "svojom suštinom od drugih medijskih glasila". Svojom, znači, a ne tuđom suštinom. A šta su mu medijska glasila? Isto što i medijski mediji ili glasilovska glasila, s tim što je on udrobio jednu našu i jednu njihovu reč, koje isto znače. Kao kad bi rekli: globalna zemlja; meditativno razmišljanje; depresivna malodušnost...

Da, ali po čemu će se suštinski razlikovati?

Po tome što "′Pravda′ neće zabijati glavu u pesak" već će "iskreno pisati, ne strepeći ni od vlasti, ni tajkuna, ni mafije i koji će rečima kao mačem seći po neodgovornosti, korupciji, kriminalu i služenju interesima neprijatelja Srbije". Pošto zvanično nije usklađeno mišljenje ko su neprijatelji Srbije, baš me zanima da saznam ko su neprijatelji po "Pravdi". Kao i da vidim kako izgleda ta naša stvarnost posmatrana glavom iznad peska.

Pa evo.

Od šest udarnih naslova na prvoj strani (ne računajući uvodnik) ubedljivo najuočljiviji je: "Bol, krv i vrisak", s nadnaslovom: "Srpske bolnice kao klanice: užas u Višegradskoj".

Naslov najavljenog teksta unutar novina glasi: "Čerečenje žena kao u Africi", dok podnaslov objašnjava: "Posle spontanog pobačaja Beograđanke D. P. lekari u gluvo doba noći pola sata kiretirali bez anestezije..."

I sadržaj teksta je pun strave i užasa. Međutim, zasniva se na (mada se ni njene reči nigde ne navode) kazivanju žene o kojoj ništa ne znamo, osim da je Beograđanka i da ima 29 godina.

"Ime doktorke koja je prisustvovala kiretaži, kao i imena ostalih doktora koji su se smenjivali na vizitama, pacijentkinji su ostali nepoznati. Na otpusnoj listi zabeleženo je samo ime docenta, načelnika ovog odeljenja dr Vere Milenković, koju je D. P. videla samo jednom..." – piše novinar.

U tekstu na gotovo celoj strani, osim pomenutog, pojavljuje se još jedno ime. To je Ivan Tulić, dežurni lekar u Ginekološko-akušerskom institutu u Višegradskoj, "koji je odbio da komentariše ovaj slučaj, jer, kako kaže, nije upoznat sa detaljima", ali je dodao da "tako nešto može da komentariše samo direktor Instituta".

Novinar nije napisao da je potražio direktora. Ni načelnicu Milenković. Ni sa kim od učesnika ovog užasnog događaja nije razgovarao. Ni sa nekom od porodilja, bolesnica (sa imenom i prezimenom) koje su, na primer, bile svedoci, pa se može posumnjati i samo postojanje Beograđanke D. P.

Ali zato sumnje nema, pred nama su "reči koje kao mačem seku neodgovornost". I to bez anestezije.

Naslovnica još jednog od tekstova najavljenih na prvoj strani, potpisanog sa N. Bulatović (moguće da je to glavni urednik Nikša), glasi:

"Zaštićene svedoke država štiti dok divljaju po prestonici Srbije. Čume preti i šamara. Ljubiša Buha upao prošle nedelje u sedište ′Poršea′, vikao na žene, šutirao muškarce, a vrata direktora Maksa Vinterfelda otvorio nogom, tvrde zaposleni u ovoj firmi."

Ali, nijednog imena "zaposlenih", ni izjave direktora – nema. Samo je dato poricanje navedenog Buhinog advokata: "To je nemoguće".

Tvrdnja iz naslova, međutim, nepokolebljivo stoji.

Da li je to pravda?