Nekadašnji studenti ETF-a – milioneri

Zahvaljujući donaciji Evropske unije i saradnji sa Evropskim zavodom za patente, Univerzitet u Beogradu od pre nekoliko dana i zvanično ima Centar za transfer tehnologije. Tim povodom održana je i radionica na UB u saradnji sa Zavodom za intelektualnu svojinu Republike Srbije, a rektor prof. dr Branko Kovačević je rekao da postoje različite mogućnosti da, koristeći znanje, pre svega, koje su stekli na Univerzitetu, i modernu tehnologiju mladi ljudi sami kreiraju radna mesta i vode računa o svojoj budućnosti.

– Primera radi, danas su mnogi mladi vlasnici akcija „Gugla”, među njima je i bar 20 naših studenata Elektrotehničkog fakulteta koji u „Guglu” imaju akcije vredne na desetine miliona dolara – rekao je dr Kovačević.

Pokušali smo i u Rektoratu i na Elektrotehničkom fakultetu da stupimo u kontakt sa ovim uspešnim diplomcima kako bismo iz „prve ruke” čuli priču, ali nam je jedan od njihovih nekadašnjih profesora s Katedre za računarsku tehniku i informatiku, koja se bavi edukacijom, naučnoistraživačkim i projektantskim radom u oblasti računarskog hardvera, softvera i računarskih mreža, rekao da ne može da otkrije njihova imena, iako je i dalje s njima u kontaktu.

– Akcije u „Guglu” imaju svi koji su tamo stalno zaposleni, bez obzira na to odakle dolaze i sa kojeg su univerziteta. Ja znam za njih desetak koji su kod mene radili diplomski na ETF-u, posle pomagali na nekim međunarodnim projektima, a onda otišli na doktorske studije u Ameriku, pa se zatim zaposlili u „Guglu”. S njima održavam periodične kontakte – kaže ovaj profesor.

Na naše pitanje kako su nekadašnji akademci mogli da dođu u posed tako vrednih akcija, on objašnjava da je, koliko mu je poznato, 2007. godine važilo pravilo da zaposleni koji je tamo radio godinu dana – ima akcije u vrednosti milion dolara, za dve godine rada četiri miliona, a za četiri na primer – 16.

U dekanatu i Rektoratu ETF-a dodaju da se svakako raduju uspehu nekadašnjih studenata ETF-a i Univerziteta u Beogradu, jer to je čast i za UB i za celu naciju.

Iako bi ovaj primer automatski izazvao reakciju da mladi očigledno treba da biraju indeks ETF-a jer se diploma i te kako može isplatiti, naš sagovornik kaže da to jeste tačno, ali i da odlične stručnjake školuju i beogradski Matematički fakultet, kao i ostali srodni fakulteti Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Da podsetimo, na preporuku Senata, Savet Univerziteta u Beogradu je krajem prošle godine doneo odluku o osnivanju Centra za transfer tehnologije u cilju identifikacije, zaštite i komercijalizacije rezultata naučnoistraživačkog rada nastavnika, istraživača i studenata i zaštite intelektualne svojine. Sedište Centra je u prostorijama Univerziteta na Studentskom trgu 1.

Kako nam je objašnjeno u Rektoratu, osnivanje Centra za transfer tehnologije se finansira kroz donaciju Evropske unije, u vrednosti od dva miliona evra, a projekat sprovodi Evropski zavod za patente.

Radionicu koja je održana pre nekoliko dana vodio je dr Kris Mudi, izvršni konsultant iz ISIS Innovation, specijalizovane organizacije za transfer tehnologije Univerziteta u Oksfordu, koja će pomoći našem Centru za transfer tehnologije da se uskladi sa evropskom i svetskom praksom u ovom domenu. Po njegovim rečima, komercijalizacija kreativnih ideja sa Univerziteta sigurno će stvoriti i nova radna mesta, a ovaj projekat biće model za univerzitete u okviru Srbije i regiona.

Ono što sledi u narednom periodu, objašnjavaju u Centru, jeste izrada pravilnika o definisanju prava intelektualne svojine, kojim će biti definisano vlasništvo, obaveze, prava i osnov za raspodelu prihoda pronalazača, fakulteta, instituta i univerziteta, kao i procedure zaštite, tržišne vrednosti i komercijalizaciju intelektualne svojine i rezultata naučnog rada na Univerzitetu.