Некадашњи студенти ЕТФ-а – милионери

Захваљујући донацији Европске уније и сарадњи са Европским заводом за патенте, Универзитет у Београду од пре неколико дана и званично има Центар за трансфер технологије. Тим поводом одржана је и радионица на УБ у сарадњи са Заводом за интелектуалну својину Републике Србије, а ректор проф. др Бранко Ковачевић је рекао да постоје различите могућности да, користећи знање, пре свега, које су стекли на Универзитету, и модерну технологију млади људи сами креирају радна места и воде рачуна о својој будућности.

– Примера ради, данас су многи млади власници акција „Гугла”, међу њима је и бар 20 наших студената Електротехничког факултета који у „Гуглу” имају акције вреднe на десетине милиона долара – рекао је др Ковачевић.

Покушали смо и у Ректорату и на Електротехничком факултету да ступимо у контакт са овим успешним дипломцима како бисмо из „прве руке” чули причу, али нам је један од њихових некадашњих професора с Kатедре за рачунарску технику и информатику, која се бави едукацијом, научноистраживачким и пројектантским радом у области рачунарског хардвера, софтвера и рачунарских мрежа, рекао да не може да открије њихова имена, иако је и даље с њима у контакту.

– Акције у „Гуглу” имају сви који су тамо стално запослени, без обзира на то одакле долазе и са којег су универзитета. Ја знам за њих десетак који су код мене радили дипломски на ЕТФ-у, после помагали на неким међународним пројектима, а онда отишли на докторске студије у Америку, па се затим запослили у „Гуглу”. С њима одржавам периодичне контакте – каже овај професор.

На наше питање како су некадашњи академци могли да дођу у посед тако вредних акција, он објашњава да је, колико му је познато, 2007. године важило правило да запослени који је тамо радио годину дана – има акције у вредности милион долара, за две године рада четири милиона, а за четири на пример – 16.

У деканату и Ректорату ЕТФ-а додају да се свакако радују успеху некадашњих студената ЕТФ-а и Универзитета у Београду, јер то је част и за УБ и за целу нацију.

Иако би овај пример аутоматски изазвао реакцију да млади очигледно треба да бирају индекс ЕТФ-а јер се диплома и те како може исплатити, наш саговорник каже да то јесте тачно, али и да одличне стручњаке школују и београдски Математички факултет, као и остали сродни факултети Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.

Да подсетимо, на препоруку Сената, Савет Универзитета у Београду је крајем прошле године донео одлуку о оснивању Центра за трансфер технологије у циљу идентификације, заштите и комерцијализације резултата научноистраживачког рада наставника, истраживача и студената и заштите интелектуалне својине. Седиште Центра је у просторијама Универзитета на Студентском тргу 1.

Како нам је објашњено у Ректорату, оснивање Центра за трансфер технологије се финансира кроз донацију Европске уније, у вредности од два милиона евра, а пројекат спроводи Европски завод за патенте.

Радионицу која је одржана пре неколико дана водио је др Крис Муди, извршни консултант из ISIS Innovation, специјализоване организације за трансфер технологије Универзитета у Оксфорду, која ће помоћи нашем Центру за трансфер технологије да се усклади са европском и светском праксом у овом домену. По његовим речима, комерцијализација креативних идеја са Универзитета сигурно ће створити и нова радна места, а овај пројекат биће модел за универзитете у оквиру Србије и региона.

Оно што следи у наредном периоду, објашњавају у Центру, јесте израда правилника о дефинисању права интелектуалне својине, којим ће бити дефинисано власништво, обавезе, права и основ за расподелу прихода проналазача, факултета, института и универзитета, као и процедуре заштите, тржишне вредности и комерцијализацију интелектуалне својине и резултата научног рада на Универзитету.