Lako zapaljivo

„Srbi su uvek dobri i večiti pobednici, istorijski superiorni u odnosu na druge balkanske narode”, stavovi su više od dve trećine ispitanika - saopšteni u najnovijem istraživanju pod nazivom ,,Novosti iz prošlosti – znanje, neznanje, upotreba i zloupotreba istorije”.

,,Albanci su sve, samo nisu pošteni i dobri. Švercuju, diluju, pucaju... Stvaraju drugu mafijašku državu”. Ova ocena je, pak, stigla nešto ranije iz pera jedne lokalne funkcionerke iz Trogira, o čemu je ,,Politika” nedavno pisala.

I ako su isplivale iz različitih sredina i iz različitog konteksta (jedna ,,o nama”, druga ,,o njima”), obe ocene ponovo ukazuju na duboku ukorenjenost etno-nacionalnih stereotipa i predrasuda, uprkos izrazitom trudu regionalnih lidera, evropskih komesara i izaslanika da se otvori nova era tolerancije, pomirenja i saradnje.

Benigne stereotipe iz perioda eks Jugoslavije prema kojima su ,,Crnogorci lenji”, Slovenke ,,lako podižu suknju”, dok su ,,Hrvati pederi” a ,,Srbi primitivne seljačine”, Bosanci ,,glupi”, Albanci ,,van civilizacije” – devedesetih godina zamenile su predrasude iz ,,balkanske krčme” o ,,srboćetnicima”, ,,balijama glavosečama”, ,,genocidnim ustašama”. Koliko ih je lako bilo instrumentalizovati i politički zloupotrebiti pokazala je poslednja decenija prošlog veka.

Duga povest evropskih sukoba i ratova menjala je granice, rušila i stvarala države, diktirala istoriju kontinenta ali i istoriju etničkih i nacionalnih stereotipa. Vreme mira, partnerstva i saradnje nije eliminisalo predrasude. Nemci su, prema istraživanju koje je svojevremeno uradio ,,Di cajt” , u 20. veku prokockali simpatije na duži rok. U međuvremenu, dostigli su nivo na kome su uglavnom cenjeni ali manje omiljeni. Verna ilustracija teze sadržana je u vicu prema kome ,,Nemci vole Italijane ali ih ne cene. Dok Italijani ne vole Nemce ali ih veoma cene”. Nije manje ilustrativan odnos Britanaca i Francuza. Britanci kažu za Francuze da ,, žive u lepoj zemlji koja bi bila još lepša bez njih”. Francuzi o Britancima neguju stereotip ,,ukočenih kolonijalnih džentlmena koji po ceo dan samo ispijaju čaj”. U istraživanju ,,Di cajta” pokazalo se da Belgijanci opisuju Austrijance kao ,,mocart kugle sa skrivenim žiletima”. O Poljacima se govori kao o ,,večitim radnicima ’na crno’”.

Igrajući se globalnim predrasudama bugarski dizajner Janko Cvetkov postavio je na Internet nekoliko mapa na kojima je umesto naziva država upisivao ad hok asocijacije i stereotipe ,,na prvu loptu”. Prema jednoj od mapa, postavljenoj iz američkog ugla posmatranja, Evropa izgleda ovako: ,,Rusija-komunjare, Nemačka-prljavi porno, Italija-kumovi, Holandija-Sodoma, Belgija-Gomora, Rumunija-Drakula, Eks Jugoslavija-građanin zlo...”

U osnovi svakog stereotipa, bilo da su ,,autostereotipi” (o nama), bilo „heterostereotipi” (o njima), pozitivni ili negativni, je generalizacija i nepoznavanje činjenica. Sklonost ka njima je, za većinu, neodoljiva. Snažni etno-nacionalni stereotipi stvaraju distancu, pothranjuju neprijateljstva i provociraju sukobe. Kod nas već viđeno i doživljeno. Etno-nacionalni stereotipi dugo traju i teško se menjaju. Odlikuje ih rasprostranjenost i laka prihvatljivost za veći deo populacije. Realnu snagu i značaj daje im izrazita funkcionalnost. Snažno utiču na stvaranje političkih stavova pa i donošenje odluka. Lako su upotrebljivi posebno u kriznim situacijama.

Pomoću njih se neguju pozitivne predstave o svom plemenu ili etnosu, diferenciraju na ,,naše” i „njihovo”, ,,dobro” i ,,loše”. Opravdavaju postupke i aboliraju ,,naše”, a osuđuju ,,njihove”.

Mora se priznati da su predrasude deo svakodnevice i ma koliko baratale neistinama i poluistinama mogu biti važne u izgradnji identiteta. Opasne postaju u propagandi, političkim kampanjama i državnim politikama. Zbog svega, ovde bi još uvek uz svaki etno-nacionalni stereotip trebalo ,,kačiti” ili bar imati u vidu upozorenje: ,,Lako zapaljivo, oprezno postupaj” - za svaki slučaj.

novinar Radio Beograda