Лако запаљиво

„Срби су увек добри и вечити победници, историјски супериорни у односу на друге балканске народе”, ставови су више од две трећине испитаника - саопштени у најновијем истраживању под називом ,,Новости из прошлости – знање, незнање, употреба и злоупотреба историје”.

,,Албанци су све, само нису поштени и добри. Шверцују, дилују, пуцају... Стварају другу мафијашку државу”. Ова оцена је, пак, стигла нешто раније из пера једне локалне функционерке из Трогира, о чему је ,,Политика” недавно писала.

И ако су испливале из различитих средина и из различитог контекста (једна ,,о нама”, друга ,,о њима”), обе оцене поново указују на дубоку укорењеност етно-националних стереотипа и предрасуда, упркос изразитом труду регионалних лидера, европских комесара и изасланика да се отвори нова ера толеранције, помирења и сарадње.

Бенигне стереотипе из периода екс Југославије према којима су ,,Црногорци лењи”, Словенке ,,лако подижу сукњу”, док су ,,Хрвати педери” а ,,Срби примитивне сељачине”, Босанци ,,глупи”, Албанци ,,ван цивилизације” – деведесетих година замениле су предрасуде из ,,балканске крчме” о ,,србоћетницима”, ,,балијама главосечама”, ,,геноцидним усташама”. Колико их је лако било инструментализовати и политички злоупотребити показала је последња деценија прошлог века.

Дуга повест европских сукоба и ратова мењала је границе, рушила и стварала државе, диктирала историју континента али и историју етничких и националних стереотипа. Време мира, партнерства и сарадње није елиминисало предрасуде. Немци су, према истраживању које је својевремено урадио ,,Ди цајт” , у 20. веку прокоцкали симпатије на дужи рок. У међувремену, достигли су ниво на коме су углавном цењени али мање омиљени. Верна илустрација тезе садржана је у вицу према коме ,,Немци воле Италијане али их не цене. Док Италијани не воле Немце али их веома цене”. Није мање илустративан однос Британаца и Француза. Британци кажу за Французе да ,, живе у лепој земљи која би била још лепша без њих”. Французи о Британцима негују стереотип ,,укочених колонијалних џентлмена који по цео дан само испијају чај”. У истраживању ,,Ди цајта” показало се да Белгијанци описују Аустријанце као ,,моцарт кугле са скривеним жилетима”. О Пољацима се говори као о ,,вечитим радницима ’на црно’”.

Играјући се глобалним предрасудама бугарски дизајнер Јанко Цветков поставио је на Интернет неколико мапа на којима је уместо назива држава уписивао ад хок асоцијације и стереотипе ,,на прву лопту”. Према једној од мапа, постављеној из америчког угла посматрања, Европа изгледа овако: ,,Русија-комуњаре, Немачка-прљави порно, Италија-кумови, Холандија-Содома, Белгија-Гомора, Румунија-Дракула, Екс Југославија-грађанин зло...”

У основи сваког стереотипа, било да су ,,аутостереотипи” (о нама), било „хетеростереотипи” (о њима), позитивни или негативни, је генерализација и непознавање чињеница. Склоност ка њима је, за већину, неодољива. Снажни етно-национални стереотипи стварају дистанцу, потхрањују непријатељства и провоцирају сукобе. Код нас већ виђено и доживљено. Етно-национални стереотипи дуго трају и тешко се мењају. Одликује их распрострањеност и лака прихватљивост за већи део популације. Реалну снагу и значај даје им изразита функционалност. Снажно утичу на стварање политичких ставова па и доношење одлука. Лако су употребљиви посебно у кризним ситуацијама.

Помоћу њих се негују позитивне представе о свом племену или етносу, диференцирају на ,,наше” и „њихово”, ,,добро” и ,,лоше”. Оправдавају поступке и аболирају ,,наше”, а осуђују ,,њихове”.

Мора се признати да су предрасуде део свакодневице и ма колико баратале неистинама и полуистинама могу бити важне у изградњи идентитета. Опасне постају у пропаганди, политичким кампањама и државним политикама. Због свега, овде би још увек уз сваки етно-национални стереотип требало ,,качити” или бар имати у виду упозорење: ,,Лако запаљиво, опрезно поступај” - за сваки случај.

новинар Радио Београда