Što je brzo, to je sa greškom

Odgovore Srbije na obiman upitnik Evropske unije teško je i na leđima nositi, a kamoli pročitati. Pisali su ih mnogobrojni timovi stručnjaka, te su i za analizu teksta neophodne čitave grupe ljudi. Fizički je nemoguće usredsrediti se za kratko vreme čak i na samo jednu oblast, recimo zdravstvo, pa ostaje da se i u okviru te teme pristupi daljem fokusiranju. Zadržimo se na segmentu o javnom zdravlju (oko 100 strana u okviru poglavlja 28).

Prvi utisak ukazuje na nizak nivo pismenosti i žurbu, što je oličeno u iznenađujuće velikom broju pravopisnih, logičkih i tipografskih grešaka. Stilovi su različiti, ali za ceo tekst su zajedničke teškoće da se, naročito u dužim rečenicama, održi slaganje u rodu, broju i padežu, da se misao logički sroči. Otuda se nailazi na sintagme „mortalitet... ljudskih resursa”, „smanjenje pušača”, „riziko” faktori i slične.

Niz problema nastaje usled pogrešnog prevoda na srpski, pa se „rak” svodi na „karcinom”, tj. samo na jedan njegov oblik, piše se o upotrebi „antimikrobioloških” umesto antimikrobnih supstancija, i o „smanjenju opterećenja raka” kada je reč o opterećenju društva tom bolešću. Pominju se „standardi evropskih standardizovanih tela”, mada se misli na ustanove za standardizaciju. Anegdotski zvuči i kad se evropski komesari nazovu delegatima, pa njihova zajednička izjava o određenom četvorogodišnjem poduhvatu u prevodu glasi: „Zajednička Komunikacija je pokrenula četvorogodišnje društvo...”

Prevodiocima na engleski, koji su se znatno profesionalnije, mada bukvalno, držali dobijenog teksta, ostalo je da se, uz savladavanje otuđenog birokratskog jezika, nose s takvim i sličnim nedaćama. Njihova posrednička misija neretko nije mogla biti uspešna te, primera radi, kada se u originalu nekoliko puta navede da su troškovi za lečenje u inostranstvu za milion puta veći od stvarnih, ta besmislica se u prevodu smanji 1.000 puta, ali još uvek ostane isto toliko puta umnožena u odnosu na stvarnost („EUR 2,454,976,303”).

Slične aljkavosti su skoro pravilo, pa se iz formulacija kako će neka strategija biti usvojena „do kraja drugog kvartala 2010. godine”, ili postupak „okončan u oktobru 2010.” – jasno vidi da je tekst pisan pre više meseci, možda i u druge svrhe, ali da nikome nije bilo stalo da ga kasnije rediguje. Upadljiv nemar se uočava i kada se broj zdravstvenih radnika ograniči samo na zaposlene u državnom sektoru, i zatim uporedi sa svim njihovim radno aktivnim kolegama u Evropi; kada se mešaju bolesti i stanja, zaboravljaju neki od vodećih narodnozdravstvenih problema, poput depresije, ili se bez objašnjenja i na sporan način prikazuju stope smrtnosti.

Postoje, s druge strane, nezgrapni napori da se stvarnost „lakira”, recimo da se zvanični podaci o uticaju alkohola na građane Srbije izmene tako da se poveća logičnost nalaza, ali na štetu istine, ili da se ponosno zaključi kako ,,bezbedne izvore vode za piće koristi 99,1 odsto populacije”, uz prećutkivanje da su oni zagađeni mnogo češće nego u Evropi. U slična „šminkanja” spada i tvrdnja da je vizija reforme zdravstva već „pretočena u zakonska akta”, mada su zaobiđeni neki važni elementi te vizije, poput tržišnog modela finansiranja i učešća privatnog sektora.

Osim „oneobičavanja stvarnosti”, postoje i druge taktike izbegavanja neprijatnih pitanja. Nekad se umesto odgovora čitalac zatrpava frazama i banalnostima na nivou opštih istina sadržanih u udžbenicima „Priroda i društvo” za mlađi uzrast, kao recimo: ,,Uticaj zagađenja vazduha doprinosi razvoju hroničnih respiratornih bolesti”. Jedna od upadljivih taktika je i davanje istih odgovora na različita pitanja. Ponavljaju se čitave stranice, nekada sa pedesetak, nekada sa sedamdesetak redova, po principu „sto puta me pitaj” (doduše, različito), „sto put’ ću ti reći” (jedno isto).

Ako u EU nisu sposobni da otkriju sve ove propuste, možda su u pravu oni koji misle da im valja podvaliti. Međutim, u takav ishod se ne treba pouzdati.

 profesor univerziteta