Šta su to (realne) proizvodne cene mleka

U poljoprivredi nema ništa komplikovanije od proizvodnje mleka. Malo je reći da odgajivač mora da zna bar desetak zanata. Tu spada sve: njive – da se proizvede stočna hrana; farma – staje, objekti za hranu, za stajnjak, za prostirku; stoka – krave, junice, bikovi, telad; rad – vrlo složen, svakodnevna ishrana, muža, čišćenje, nega, osemenjavanje, teljenje.

Najteže pada to što se svakog dana u staje mora ući bar dva puta. Čak se ni polovina jednog dana ne može „preskočiti”! Samo, kako vrednovati taj entuzijazam? Da li preko – cena mleka? Kako odrediti onu cenu koja bi koliko-toliko zadovoljila proizvođače? Proizvođači mleka su veoma „šaren” svet: u istom selu, pod sličnim uslovima, neko drži 20–30 krava i isporuči godišnje sto ili čak dvesta hiljada litara mleka, a u komšiluku neko drži samo dve-tri krave i „napabirči” nekako od pet do deset hiljada litara.

Pre nekoliko godina, kada je otkupna cena mleka u zemljama EU pala na oko 25 centi (litar), slušao sam u Estoniji kako oni proizvode mleko za manje od 20 centi! Tada su postigli rekord u izvozu: više od 70 odsto njihovog mleka odlazilo je preko granice te lepe zemlje! Računica im je bila jasna: jednostavne – jeftine staje, dobre krave, vrlo jeftina i kvalitetna stočna hrana (na bazi silaže trava!), malo rada (jedan radnik na oko 50 krava).

Početkom decembra prošle godine grupa odgajivača iz opštine Medveđa pažljivo je slušala jednog odgajivača oko 40 krava u Austriji. Reče kako od dobrih krava, koje dobijaju samo travu-seno-senažu, ostaje više para u džepu nego da ih „kljuka” skupim koncentratima.

Pre nekoliko nedelja, na jednom predavanju sa odgajivačima krava nedaleko od Beograda, saznao sam bar dve važne stvari: a) niko nije bio zadovoljan otkupnom cenom mleka; b) niko nije znao koliko ga stvarno košta mleko koje izlazi iz njegove staje!

Od njih dvadesetak, bilo je i njima jasno, njih pet-šest važe kao odlični odgajivači, a podjednak je broj onih, koji su poznati kao – suprotni. Kod prvih: staje čiste, svetle i pune svežeg vazduha, krave leže udobno, odgajivač je često s njima i kada nije baš potrebno, poznaje i voli svaku, a svaka njega. Kod onih drugih – sve suprotno! U toku predavanja složili smo se bar u tome: sa istom otkupnom cenom mleka jednima ostane koji dinar po litru, a drugi nikako da se „pokriju”!

Spomenuti odgajivači iz Medveđe su saznali još nešto. Svake godine udruženja odgajivača krava prave neku vrstu bilansa po farmama. Između ostalog i o tome koliki su stvarni troškovi mleka na nekoj farmi. Tada najbolji, oni koji proizvode najjeftinije mleko, prvih 25 odsto, trljaju ruke, nekih 50 odsto su sredina, oni nekako opstaju, a poslednjih 25 odsto (koji proizvode skupo!) moraju da razmisle – da se poboljšaju ili da dignu ruke od proizvodnje mleka. U svemu ovome ima još jedna „stvarčica”. To je kvalitet: za najbolje mleko dodatna cena zna da bude čak do 10 odsto viša u odnosu na redovnu. To danas lako postižu dobri odgajivači krava, ako su im krave zdrave, drže se u dobrim uslovima, hrane dobrom hranom, muža obavlja isključivo – mašinski.

Otkupna cena mleka je veoma važna za stabilnost proizvodnje mleka u nekoj državi. Ona mora da se zasniva na realnim proizvodnim troškovima, mada je teško doći do toga koliko iznose stvarni troškovi. Teško – ali i moguće. I to, u svakom domaćinstvu. Tada nastaje pitanje: šta je sve uradio odgajivač krava? Da li je, na primer, na njivi po jednom hektaru proizveo hranu za pet, za deset ili čak za petnaest hiljada litara mleka? Da li je svakoj kravi dao sve što (baš njoj!) treba, pa od nje dobio ono, što (baš ona!) može da pruži? Da li je shvatio da je deset krava jednako deset ćudi? Da li je saznao koliko je utrošio – kao što zna koliko je dobio za svoje mleko. Da li zna da može i sa 30 dinara (litar) da bude „pozitivan”, kao što može i sa 35 da bude „ispod crte”!

Koliko god da je (zaista) veoma zaslužan za to što je upravo proizvođač najdragocenije namirnice, toliko ga to i obavezuje na objektivan odnos. Jer njegov proizvod željno čeka i masa onih kojima svaki dinar u svakom danu mnogo znači. Bilo bi dobro da zajedno i proizvođač i potrošač mleka glasno kažu: sramota je tražiti (na primer) 40 dinara (litar), ako se i sa 30 prosečno dobri odgajivači krava mogu da zadovolje.

univerzitetski profesor u penziji