Poleće prvi robonaut

Robot astronaut (Robonaut 2 ili R2), nepoznatog pola, načiniće danas, ukoliko se nešto ne izjalovi, prvi bestežinski korak izvan Zemlje u ime svoje vrste. Hoće li to istisnuti našu iz budućih lutanja dalekim kosmičkim prostranstvima?

Pre svih poletela je, ako se sećate, ruska keruša Lajka (3. novembar 1957). Prvi živi sisar (istoj klasi kičmenjaka mi pripadamo) nije preživeo obletanje oko naše planete, ali je utro stazu slanju čoveka.

Ljudi su ga već ukrcali u „svemirski taksi” (Space Shuttle), po imenu „Diskaveri”, koji se otiskuje na svoje poslednje putovanje (39. po redu), obeležavajući završetak istoimenog programa, započetog još 12. aprila 1981. Preostala četiri su „Kolumbija”, „Čelindžer”, „Atlantis” i „Endevor”.

Pomenutih pet letelica za višekratne letove, sa uručenim rešenjima za odlazak u mirovinu, razvozilo je minulih godina putnike, opremu i hranu do Međunarodne svemirske stanice i natrag. Nacionalna vazduhoplovna i svemirska uprava (NASA) odranije je najavila okončanje poduhvata koji je Amerikance učinio ponosnim, uprkos dvema nesrećama kada su nastradale sedmočlane posade – „Čelindžer” (28. januar 1986) i „Kolumbija” (1. februar 2003).

Stalan boravak

Šta se očekuje od čovekolike naprave koja se za stalno useljava na novu kosmičku adresu?

Preteča sadašnjeg robonauta (R1) zamišljen je 1996, uz podršku Odbrambene agencije za napredna istraživanja (DARPA) s namerom da to bude svojevrsni izvršilac na kraju dugačke robotske ruke. Za spoljašnje popravke oštećenja i otkaza na dugogodišnjem boravištu svemirskih putnika u putanji oko Zemlje kudikamo su podesniji „mehanički majstori”. Dovoljno je da navedemo jednu jedinu prednost: dugotrajno izlaganje ljudi smrtonosnom kosmičkom zračenju.

Sadašnjeg naslednika (R2) koji, kako se čini, podseća na Boba Feta, junaka iz „Rata zvezda”, osmislile su i napravile NASA i automobilska kompanija „Dženeral motors”. Zvanično je prikazan početkom februara 2010. Višedecenijska saradnja urodila je, kao što znate, izradom vozila za krstarenje Mesečevom površinom (Lunar Rover Vehicle).

Noviji robonaut (s telom obojenim u belo i zlatnožutom glavom u vidu ratničke kacige) napredniji je i brži od prethodnika: opremljen je najsavremenijim senzorima i kamerama (oči), glavu naginje napred i na levu i desnu stranu, a na leđima nosi ranac iz kojeg se napaja energijom.

Sve je u rukama

Ali ključno preimućstvo nalazi se u rukama koje izvršavaju brojne složene radnje. Odlikuje se gipkim pokretima zglobova (ramena, laktova i šaka), a naročito prstiju s mnogim senzorima preko kojih prima podatke iz okoline. Uređaje i alate koristi kao čovek, pri čemu ispoljava vrhunsku spretnost i priličnu snagu (jednom rukom podiže deset kilograma, što je četvorostruko više od ostale sabraće).

Rečeno mehaničko i elektroničko čudo od 135 kilograma, na koje je utrošeno dva i po miliona dolara, pomagaće astronautima od krvi i mesa u čišćenju i pospremanju staništa i obavljaće složene zadatke u toku višesatnih kosmičkih šetnji. Iako ima noge, isprva će stajati na postolju, a kasnije imati priliku da ih koristi. Uoči polaska oprostio se kratkim snimljenim pozdravom, upućenim celom čovečanstvu: Zdravo!

Poletanje „Diskaverija”, prvobitno predviđeno za 31. oktobar 2010, odgođeno je zbog curenja helijuma i azota iz dela letelice. Na poslednje putovanje poneće „trajni višenamenski sklop (RMM)”, rezervne delove i namirnice.

Najavljuje da će potonji naraštaji robonauta biti prethodnica ljudi u spuštanju na Mesec, Mars, čak i asteroide, u traženju mesta pogodnih za sletanje. Iz najmanje tri razloga: kudikamo su izdržljiviji, dugovečniji i jevtiniji. Ponovno iskrcavanje čoveka astronauta na Mesec stajalo bi, recimo, 150 milijardi dolara, a robota astronauta manje od pola milijarde! Takva zamisao nazvana je „Projekat M”.

Stanko Stojiljković