Ispunio amanet

„Istorija nas uči da su sve diktature – prolazne. Demokratija nije. Bez obzira na nedostatke, čovečanstvo još nije smislilo ništa bolje”, izjavio je, svojevremeno, Vladimir Putin(1952), predsednik Vlade Ruske Federacije i bivši šef najveće države na svetu. Ali je i dodao: „Rusiji je potrebna – jaka državna vlast”. Tog stava drži se i danas.

Verovatno ne postoji drugi političar oko kojeg je svetska javnost toliko podeljena. Na Zapadu ga smatraju diktatorom, na Istoku partnerom s kojim vredi poslovati, u domovini ga poštuju – kao državotvorca.

Kada ga je 31. decembra 1999. tadašnji predsednik Rusije Boris Jeljcin imenovao za svog naslednika, ispostavilo se da svetska javnost o Putinu malo zna. Iako je već neko vreme bio na funkciji predsednika Vlade. Moskvom su tih prohladnih zimskih dana kolala pitanja: ko je, odakle dolazi, zašto baš on... Od svih podataka koje su novinari uspeli da iščeprkaju, za medije je najintrigantniji bi onaj da je novi šef države – bivši pripadnik KGB-a. To je, valjda, govorilo dovoljno...

Mada se ispostavilo da rad u službi bezbednosti i nije bio od ključne važnosti za Putinovu kasniju karijeru, na Zapadu su počeli sumnjičavo da klimaju glavama. Nervoza je pojačana kada je u upotrebu vratio sovjetsku himnu i neka znamenja (posebno vojna) iz tih vremena, a naročito zbog stava da je slom SSSR-a bio „najveća geopolitička katastrofa”. „Svako ko ne žali zbog raspada Sovjetskog Saveza – nema srca”, izjavio je. Ali je i dodao: „Svako ko želi da ga vrati – nema pameti”.

Putin je ispunio amanet svog prethodnika Jeljcina, koji mu je, onog 31. decembra, poručio: „Čuvajte Rusiju!” Ne samo da je sačuvao zemlju koja je bila na ivici ekonomskog, političkog, socijalnog i vojnog bezdana, nego ju je, za svega 8 godina, vratio u sam vrh svetskih sila. Okolnosti su mu išle naruku, nafta i gas su postali ključni pokretači napretka, državna kasa se punila, plate zaposlenih rasle, privreda se oporavljala, Armija jačala...

Da je, zaista, reč o političaru-državotvorcu pokazao je i 2008, kada je odbio da promeni Ustav Rusije i produži sopstveno predsednikovanje. Ulogu vođe nacije prepustio je Dmitriju Medvedevu, a on sam ponovo preuzeo rukovođenje Vladom. Ipak, ostao je najuticajnija ličnost u zemlji.

Sada je pred njim nova dilema: da li se kandidovati na predstojećim predsedničkim izborima 2012? Tandem s Medvedevom funkcioniše kako valja, pa zašto menjati tim? Ipak, problema u zemlji i dalje ima, „vertikala vlasti”, koju je kao šef države uveo, traži doradu. Sem toga, sledeći predsednik bira se na mandat od šest godina, a to je dug period...

Istovremeno, i spoljni svet se menja. Islamskim zemljama u Africi valja se haos, a tamo su ruski interesi i te kako značajni. Odnosi s pojedinim velikim evropskim državama su odlični, ali ne i sa Evropskom unijom. Međunarodni terorizam dobija na snazi. Moć SAD opada, rađaju se nove globalne sile, pogotovo na istoku...

Kako je najavljeno, 23. marta Putin dolazi u Beograd.

Slobodan Samardžija