Испунио аманет

„Историја нас учи да су све диктатуре – пролазне. Демократија није. Без обзира на недостатке, човечанство још није смислило ништа боље”, изјавио је, својевремено, Владимир Путин(1952), председник Владе Руске Федерације и бивши шеф највеће државе на свету. Али је и додао: „Русији је потребна – јака државна власт”. Тог става држи се и данас.

Вероватно не постоји други политичар око којег је светска јавност толико подељена. На Западу га сматрају диктатором, на Истоку партнером с којим вреди пословати, у домовини га поштују – као државотворца.

Када га је 31. децембра 1999. тадашњи председник Русије Борис Јељцин именовао за свог наследника, испоставило се да светска јавност о Путину мало зна. Иако је већ неко време био на функцији председника Владе. Москвом су тих прохладних зимских дана колала питања: ко је, одакле долази, зашто баш он... Од свих података које су новинари успели да ишчепркају, за медије је најинтригантнији би онај да је нови шеф државе – бивши припадник КГБ-а. То је, ваљда, говорило довољно...

Мада се испоставило да рад у служби безбедности и није био од кључне важности за Путинову каснију каријеру, на Западу су почели сумњичаво да климају главама. Нервоза је појачана када је у употребу вратио совјетску химну и нека знамења (посебно војна) из тих времена, а нарочито због става да је слом СССР-а био „највећа геополитичка катастрофа”. „Свако ко не жали због распада Совјетског Савеза – нема срца”, изјавио је. Али је и додао: „Свако ко жели да га врати – нема памети”.

Путин је испунио аманет свог претходника Јељцина, који му је, оног 31. децембра, поручио: „Чувајте Русију!” Не само да је сачувао земљу која је била на ивици економског, политичког, социјалног и војног бездана, него ју је, за свега 8 година, вратио у сам врх светских сила. Околности су му ишле наруку, нафта и гас су постали кључни покретачи напретка, државна каса се пунила, плате запослених расле, привреда се опорављала, Армија јачала...

Да је, заиста, реч о политичару-државотворцу показао је и 2008, када је одбио да промени Устав Русије и продужи сопствено председниковање. Улогу вође нације препустио је Дмитрију Медведеву, а он сам поново преузео руковођење Владом. Ипак, остао је најутицајнија личност у земљи.

Сада је пред њим нова дилема: да ли се кандидовати на предстојећим председничким изборима 2012? Тандем с Медведевом функционише како ваља, па зашто мењати тим? Ипак, проблема у земљи и даље има, „вертикала власти”, коју је као шеф државе увео, тражи дораду. Сем тога, следећи председник бира се на мандат од шест година, а то је дуг период...

Истовремено, и спољни свет се мења. Исламским земљама у Африци ваља се хаос, а тамо су руски интереси и те како значајни. Односи с појединим великим европским државама су одлични, али не и са Европском унијом. Међународни тероризам добија на снази. Моћ САД опада, рађају се нове глобалне силе, поготово на истоку...

Како је најављено, 23. марта Путин долази у Београд.

Слободан Самарџија