Nema ’nako sjedit...

Srećom, nije nestao poznati, vrckasti, sarajevski duh. Na Baščaršiji je nedavno otvoren ljupki restoran ,,Lokum. ba”. Da li ste, možda, probali baklavu sa šljivama? Ili specijalitet kuće – bosanski fišek? Bosanski fišek, pileći. Pa, riblji, teleći, vegetarijanski... Ali izgleda da je najveći specijalitet u ,,Lokumu. ba” uokvirena ploča obešena na zidu na kojoj piše: ,,Nema ’nako sjedit”. Sarajevo je uvek bilo poznato po dobroj ,,klopi”. I još boljoj muzici. Narodnim pesmama, bosanskim sevdalinkama.

Ovaj grad u nekadašnjoj ,,Ju” beše i centar pop-rok muzike. Kao Liverpul u Engleskoj godina šezdesetih, u vreme ,,Bitlsa”... Tu sa legendarnim ,,Indeksima” je tad mlađani Kornelije-Bata Kovač započeo svoj muzički uspon da bi potom postao referenca u zabavnoj muzici na ovim prostorima. S godinama, najnormalnije, okrenuo se džezu. Igrom slučaja, lane je jedan Sarajlija sa Baščaršije (Goran Bregović) na ,,Pesmi Evrovizije” predstavljao Srbiju sa pesmom ,,Ovo je Balkan”. A ove godine taj zadatak je poveren bivšem orguljašu ,,Indeksa” Korneliju Kovaču koji je sa ćerkama Aleksandrom i Kristinom spremao pesmu koja će na ovom muzičkom festivalu predstavljati Srbiju. Bosna i Hercegovina će se predstaviti sa melodijom ,,Love in Rewind”, na engleskom jeziku, u izvođenju poznatog sarajevskog kantautora Dine Merlina. Preslušah je. Jednom. Dvaput. Čak, tri puta. Melodija vrlo lako ulazi u uho i ubrzo pevušiš. Sad ili nikad za BiH na ,,Pesmi Evrovizije”! Nego, da se vratim na ono ,,nema ’nako sjedit”.

U ova krizna vremena, neobična napomena za goste postala je univerzalna, te važi i za kafane na zapadu Evrope. Doduše, nema potrebe za tako direktnim načinom obaveštavanja gostiju da za ,,kokuze nema mesta”. Dovoljan je već i pogled konobara koji gostu jasno stavlja do znanja da je isteklo njegovih pola sata za kafu i da je vreme da ide. Pa čak i u slučaju kad kafu treba platiti četiri evra, kao u znamenitoj Sartrovoj kafani ,,Flore” na Sen Žermen de preu (Saint-Germain-des-prés). Čim napustiš sto u ,,Flore”, iste sekunde on će dobiti novog gosta. Zato u ova krizna vremena nemalo iznenađuju napisi u srpskoj štampi da se u beogradskim restoranima, na splavovima, ,,provodi ludo” i to – do zore. Na osnovu toga dalo bi se zaključiti da je u Srbiji bolji životni standard nego na evropskom zapadu. U Parizu ljudi promišljeno izlaze u kafane i to najviše petkom i subotom. U baru „Bar du marché” (bar na tržnici) na Sen Žermen de preu zaposednutom mladeži u kojem je s petka na subotu nemoguće naći praznu stolicu teško da ćete na nekom stolu videti bocu šampanjca u posudi s ledom. Uglavnom jeftino vino ,,roze”. Nema nikakvih ludih večeri, a kamoli onih do u sam cik zore. Nema ni traga od onoga što se dovodi u vezu s našim turbulentnim folk balkanskim mentalitetom, à la ,,dok poslednji dinar imam neću da se smirim...”. Ni taksi se u ova loša vremena ne uzima često u gradu svetlosti. Uzmeš metro, stisneš se, trpiš.

I pomisliš kako bi lepo bilo živeti negde na Mediteranu, da zuriš u modro more, plavo nebo. Da hodaš lagano obučen. I da te u kafanama konobar ne gleda popreko dok natenane piješ kafu...

Novinar