Prvi robot maratonac

Gegali su se dva dana, a pobednika je odlučila jedna jedina sekunda. Prvo svetsko nadmetanje dvonožnih robota trkača na najdužoj olimpijskoj deonici (42.195 metara), u japanskom gradu Osaki, okončano je – sportskim rečnikom kazano – neizvesnim foto-finišom.

Maleni čovekoliki maratonac, nazvan Robovie-PC, na čijim je prsima pisalo „Mi volimo Osaku”, stigao je na cilj hodajući sporije od jednog kilometra (777 metara) na sat. I to je bilo dovoljno da za dlaku pretekne najbliže takmace.

Konačan redosled, kao i u svakom takmičenju, glasi: prvo mesto kompanija „Vistoun” – 54 sata 57 minuta 50 sekundi, drugo mesto Centar za robotiku – sekund i treće mesto Osaka institut za tehnologiju koji je prevalio 33.795 metara (oko 337 optrčavanja). Poslednju liniju utrkivanja od petorice učesnika prešla su, dakle, samo dvojica.

Učinak uspešnosti u izdržljivosti (40 odsto), što je bila prevashodna namera stručnjaka, nije toliko loš kao što se na prvi pogled čini. Naprave čoveku nalik, naime, morale su bez ičije pomoći da ustanu posle pada i nastave hodanje. Ljudi su jedino smeli da promene oštećene delove, nikako celu pokretnu skalameriju.

Tako se četvrti u konačnom odmeravanju pokvario posle 177 krugova (17.723 metra), a peti (i ujedno poslednji) već nakon tri (224 metra). Deonica kojom su se kretali ličila je na izduženu kružnicu, a iznosila je 100 metara.

Trka je započela još u četvrtak, pošto su trkači pozdravili okupljene gledaoce, uz predviđanje da će pobednik kroz cilj proći tek u nedelju. Pravila su bila stroga: nema prekida, osim kada se menjaju istrošene baterije ili obavlja popravka.

Najbrži hodač (to ni u kom slučaju nije ličilo na trčanje) visok je oko 40 santimetara i teži 2,4 kilograma. Na vodeće mesto izbio je nekoliko krugova pre kraja, ispred najljućeg protivnika iz iste kompanije („Vistoun”) na kojeg uveliko podseća (u imenu se razlikuju za jednu dodatu reč).

Hoće li najduža trka u slavu Grka Filipidesa (12. avgusta, a ne 12. septembra) 490. godine pre Hrista, jednog dana ostati davno podsećanje na vreme kada su ljudi trčali?

Legenda kazuje da su atinski vojnici izvojevali prvu kopnenu pobedu nad persijskim uljezima, a vojskovođe su otpremile uvežbanog trkača da radosnu novost što pre saopšti uplašenim sugrađanima. Pretrčavši razdaljinu od Maratonskog polja do Atine, u dužini od 42 kilometra i 195 metara (što je i dan-danas mera za trkače-maratonce na olimpijskim igrama), Filipides je jedva izustio „Veselite se, pobedili smo” i pao mrtav.

Na prvim modernim Olimpijskim igrama 1896. u Atini, inače, pobedio je Grk Spiridon Luis.

Ni dvonožnim robotima nije bilo lako, zar ne?

Stanko Stojiljković