„Bukvica” medijima

Da li će Veran Matić presaviti tabak i uputiti pismo izvinjenja Vojislavu Koštunici u kojem će priznati da je njegova televizija vodila „medijski rat i prljavu kampanju protiv DSS-a samo zbog politike koju ta stranka vodi”? Sigurno da neće. Ko će izaći kao pobednik iz ovog nepotrebnog „rata”? Sumnjam da će biti poražena televizija.

Odluka DSS-a da prekine saradnju sa B 92, jer im nije dozvoljeno da se u emisiji „Insajder debata” pročita pismo koje se ne odnosi na temu o zloupotrebama u Kolubari je klasična zamena teza, ali i slab alibi da se izbegnu odgovori na pitanja koja interesuju javnost.

Zato teško ko može da pozdravi demonstrativni izlazak „uvređenog” Andreja Mladenovića iz televizijske emisije. Možda samo najzagriženije pristalice DSS-a, koji škakljiva pitanja „vide” kao pritisak na stranku da promeni svoju politiku prema Kosovu i NATO-u.

Ali ovaj drastičan primer prekida komunikacije DSS-a sa B 92 je i paradigma bahatog odnosa političara prema medijima koji traje godinama u različitim formama.

Okruženi stručnjacima za marketing i pi-arovima ljudi na vlasti i u opoziciji sve češće biraju ne samo medije u kojima će se oglasiti već i pitanja koja će im biti postavljena. U novinarskim krugovima javna je tajna da pojedini političari imaju svoje omiljene medije u kojima se pojavljuju samo kada imaju da saopšte nešto što će im podići ugled u javnosti, a samim tim i partiji kojoj pripadaju.

Pri tom kao da zaboravljaju da su mediji kontrolni mehanizam, ali i spona sa onima koji su glasali za njih. A to podrazumeva i polaganje računa za pojedine postupke i odluke.

Kada pojedine političare novinarsko pitanje „satera u ćošak” umeju da budu i agresivni, počnu da psuju pa čak i da šutiraju. To je na svojoj koži najbolje osetio novinar TV Apolo Vladimir Ješić kada je 2003. godine pitao Velimira Ilića o fabrici duvana u Čačku.

Ali političari najčešće čim nanjuše da bi novinari mogli da ih pitaju nešto što njima i njihovoj stranci može da naruši rejting pribegavaju jednostavnijoj taktici. Izbegavaju da daju izjave za te medije. Da li su zbog toga ili nečeg drugog, tek, kako tvrdi B 92, i visoki funkcioneri DS-a, Dušan Petrović i Dragan Đilas, iako pozvani nisu se pojavili u „Insajder debati”? Dragan Marković Palma je bio nešto „slabijih živaca” i novinarima koji su ga pozvali da objasni šta zna o ovoj aferi zapretio čak i sudom.

Naši političari ipak zaboravljaju da je svaki pokušaj ukorevanja ili „držanja bukvice” medijima zbog pokušaja da otkriju neke afere ili korupcionaško ponašanje kratkog daha. Slučaj „Sanader” u susednoj Hrvatskoj je za to najbolji primer. A one koje to ne brine, a stalo im je do EU integracija, treba podsetiti na „briselsku lupu”. U upitniku Evropske komisije nalaze se i pitanja u kojima se od nas traži da detaljno opišemo mere koje se odnose na sprečavanje ometanja slobode izražavanja i informisanja.