Sveti Badinter

Šta je zajedničko Miri Marković i Dimitriju Rupelu? Kao prvo, ljubav prema kolumnama, jer ono što slovenački ministar spoljni redovno objavljuje u "Delu" podseća na štivo koje je Rupelovoj koleginici profesorki svojevremeno publikovala "Duga". Miru i Dima povezuje i ljubav prema cveću i proleću. Pa Rupel u "Delu" podseća čitaoce na "procvalo drveće od mimoza do šljiva" i "travnjake pune narcisa i zumbula". I tako, poetski, do – Badintera: "S mrvicom nostalgije čeprkam po internetu i nađem mišljenja arbitražne komisije, o raspadu Jugoslavije, koju je 1991. vodio čuveni francuski pravnik i ustavni sudija Robert Badinter.

Badinterova arbitražna komisija postavila je kamen-temeljac za međunarodno priznanje nekadašnjih jugoslovenskih republika… Badinter je odlučio da granice između republika postaju državne, koje štiti međunarodno pravo i ne mogu se menjati – izuzev prihvatanjem novih sporazuma. Badinter je citirao i ustavni princip bivše države da nije moguće menjati teritoriju, ni granice bivših republika bez njihove saglasnosti. Promena postojećih granica (frontiers or boundaries) silom, tvrdi Badinter, ne može proizvesti pravni efekat".

Želi li Rupel da ubedi domaću javnost ili kolege iz Evropske unije u takvo rešenje za status Kosova koje će poštovati osnovne principe međunarodnog prava? Ne, Rupel citirajući Badintera ne štiti nepovredivost srpskih već brani granice Slovenije, kako bi bio poništen svaki jednostrani akt Zagreba ukoliko menja međe na kopnu i moru.

Isto bi moralo da važi i u slučaju Srbije, ali slovenački zvaničnici tvrde da Badinterovi zaključci u slučaju Kosova – ne važe. Rupel, slično nekim kolegama iz EU, u Kosmetu vidi isključivo državu. To je potvrdio još u vreme predsedavanja OEBS-u. "Predložio sam kosovskim Srbima da na Kosovo gledaju kao na svoju matičnu državu, a da u Prištini vide glavni grad otadžbine. Tu treba biti oprezan, jer neki Srbi sa Kosova još uvek vide u Srbiji maticu". Slično je 2001. propagirao portparol Stejt departmenta Ričard Baučer, rekavši da se SAD "protive promeni bilo kojih granica" na Balkanu. Na pitanje: "Važi li to i u slučaju granica Srbije?", usledio je energičan Baučerov odgovor: "Ne!".

Tako su jedne granice svete (čuva ih Badinter), a druge (srpske) Badinterovo sveto mišljenje – ne štiti, iako Badinter nije zaključivao jedno za Sloveniju, a drugo za Srbiju, već je zapisao univerzalan stav za sve bivše republike SFRJ. Licemerje je potpuno, jer slovenački lideri, poput uzora iz sveta, tu vole da podsete na Miloševićevu katastrofalnu politiku na Kosovu i da sada "računi stižu na naplatu".

Rupelovi narcisi asociraju na lice, ne samo njegove, nego i dela evropske politike, koja se na Balkanu iskazala kao samoljubiva, egoistička, jednostrana. I – narcisoidna.