„Beljanski” na latinici

U godini u kojoj se navršava pet decenija od otvaranja Spomen-zbirke Pavla Beljanskog u Novom Sadu za javnost izdata je, nakon ćiriličnog, i latinična verzija obimne monografije koja nosi ime zbirke i koja pruža sveobuhvatnu sliku o darodavcu (Pavlu Beljanskom), njegovoj kolekciji i instituciji u kojoj se zbirka čuva i prezentuje.

Na 512 strana velikog formata sa preko 210 ilustracija u boji i više od 380 crno-belih reprodukcija, predstavljena su antologijska dela nacionalne umetnosti, ljudi i događaji iz istorije i života Beljanskog, našeg poznatog diplomate i poznavaoca umetnosti.

Kako je istakla Jasna Jovanov, upravnica Spomen-zbirke, osvetljavanjem života kolekcije pre nego što je potpuno oformljena, koji je, kao i život Beljanskog, bio veoma uzbudljiv, čitalac se uvodi u ono što čini srž ove knjige – a to su reprodukcije dela i priča o njima i umetnicima koji su ih stvarali.

– Monografija po obimu daleko prevazilazi jedan od osnovnih zahteva samog darodavca: da Spomen-zbirka bude reprezentativno predstavljena izdanjem u kojem će sva dela biti reprodukovana. Ovom knjigom ne samo da je ispunjen dati uslov, već su i umetnički predmeti iz Kolekcije zastupljeni na najbolji mogući način. Uz raznovrstan dokumentarni materijal o delima, ova najobimnija celina knjige ujedno je i kompleksna analiza jedne od nejcelovitijih umetničkih zbirki prve polovine 20. veka – dodala je Jasna Jovanov.

Monografija je, prema rečima Branislave Anđelković-Dimitrijević, direktorke Muzeja savremene umetnosti, primer kako bi sva slična izdanja trebalo da izgledaju, dok bi način na koji se Pavle Beljanski bavio kulturom i našim kulturnim nasleđem, kroz pažnju koju je pridavao najsavremenijim umetničkim tokovima svoga doba, trebalo da bude „zvezda vodilja” svima koji se danas na bilo koji način bave našom kulturom, posebno njenim predstavljanjem u svetu.

Objavljivanje knjige, koja će se uskoro pojaviti i na engleskom jeziku, omogućili su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Sekretarijat za kulturu AP Vojvodine i Gradska uprava za kulturu grada Novog Sada.

M. Dimitrijević