„Бељански” на латиници

У години у којој се навршава пет деценија од отварања Спомен-збирке Павла Бељанског у Новом Саду за јавност издата је, након ћириличног, и латинична верзија обимне монографије која носи име збирке и која пружа свеобухватну слику о дародавцу (Павлу Бељанском), његовој колекцији и институцији у којој се збирка чува и презентује.

На 512 страна великог формата са преко 210 илустрација у боји и више од 380 црно-белих репродукција, представљена су антологијска дела националне уметности, људи и догађаји из историје и живота Бељанског, нашег познатог дипломате и познаваоца уметности.

Како је истакла Јасна Јованов, управница Спомен-збирке, осветљавањем живота колекције пре него што је потпуно оформљена, који је, као и живот Бељанског, био веома узбудљив, читалац се уводи у оно што чини срж ове књиге – а то су репродукције дела и прича о њима и уметницима који су их стварали.

– Монографија по обиму далеко превазилази један од основних захтева самог дародавца: да Спомен-збирка буде репрезентативно представљена издањем у којем ће сва дела бити репродукована. Овом књигом не само да је испуњен дати услов, већ су и уметнички предмети из Колекције заступљени на најбољи могући начин. Уз разноврстан документарни материјал о делима, ова најобимнија целина књиге уједно је и комплексна анализа једне од нејцеловитијих уметничких збирки прве половине 20. века – додала је Јасна Јованов.

Монографија је, према речима Браниславе Анђелковић-Димитријевић, директорке Музеја савремене уметности, пример како би сва слична издања требало да изгледају, док би начин на који се Павле Бељански бавио културом и нашим културним наслеђем, кроз пажњу коју је придавао најсавременијим уметничким токовима свога доба, требало да буде „звезда водиља” свима који се данас на било који начин баве нашом културом, посебно њеним представљањем у свету.

Објављивање књиге, која ће се ускоро појавити и на енглеском језику, омогућили су Министарство културе Републике Србије, Секретаријат за културу АП Војводине и Градска управа за културу града Новог Сада.

М. Димитријевић