Više od zadatog

Maja Žeželj vratila se, napokon i srećom, na ekran u svoju staru TV ulogu koja joj veoma dobro leži– i iz koje, kao ni vrsna joj koleginica Nataša Jeremić, ne zalazi u druge televizijske domene. Ne odlazi na teren da izveštava, ne ulazi u zabavne emisije da ih vodi, čak se ni spikerski, svojom odličnom dikcijom, ne javlja iz ofa u emisijama školskog, naučnog, obrazovnog programa. Dame iz „Dnevnika” strogo, i skromno, drže se svog osnovnog zadatka.

A kad bi htele, mogle bi, čini se, mnogo više. Ništa manje uspešno, recimo, nego jedini muškarac iz „Dnevnikovog” tima Vladimir Jelić koji svoj glas, pojavu, šarm upošljava višestruko. Na dobrobit matične TV kuće, i na zadovoljstvo gledalaca, bivalo je to u neočekivanom  rasponu, geografskom koliko i sadržinskom, od „Avalskog tornja” do putopisa iz Amerike.

Kad se iskakanje iz zadatog desi ne samo svojevoljno već sticajem nepredviđenih okolnosti, moguća su još prijatnija iznenađenja.

Nije dosad neprimećena i nepriznata urednička veština Zorana Stanojevića u „Oko magazinu”, izrazito smislen i lak za praćenje njegov novinarski pristup u vođenju „Oka”, sažeto no precizno prikazivanje pojava i zbivanja u tematskim prilozima za emisiju „Da.Možda.Ne”. Ali ovih dana, prateći predsednika Republike po Japanu, pokazao je kako izveštavanje o zvaničnoj državnoj poseti može biti manje formalno, sočnije, životnije nego što je uobičajeno. A kad se, nažalost, tada desio i razorni zemljotres, kao iznenadan, nov i drugačiji izazov za reportera, Stanojević se pokazao u punoći svojih profesionalnih svojstava.

Zadato napuštaju, odnosno proširuju, ne samo pojedinci nego i pojedine emisije.

Iako mu je osnovna zamisao da podseća na istoriju poluvekovne delatnosti i na vrednosti produkcije Televizije Beograd, „Trezor” se sve češće posvećuje aktuelnostima. Uz napor da zabeleži što više autentičnih podataka, sećanja i tumačenja autora nekadašnjih programa, Redakcija za istoriografiju od početka je slike o prošlosti dovodila u vezu sa savremenošću, ukrštala ih sa životom koji se trenutno odvija van okvira televizora.

Otišao je još korak dalje pronalazeći povode, događaje i junake koji bi se s jakim razlogom mogli pre naći u informativnom, dokumentarnom, kulturnom programu. Tako je bilo i s izdanjem od prošlog petka, odnosno subote. U uverenju da ovaj „Trezor” mora biti ponovljen, treba reći samo da je imao dvostruku vrednost. Prva je prikazivanje emisije užičke TV 5 pod nazivom „Inkluzija Jelene Marić”. Nagrađena Unicefovom nagradom za medijsko izveštavanje o deci, ona sama snagom svoje upečatljivosti za razumevanje potreba deteta s invaliditetom čini koliko nekoliko priloga iz kampanje za inkluziju koju odnedavno vodi Radio-televizija Srbije. Druga je deo „Trezora” koji predstavlja autorku pomenute emisije, užičku novinarku Biljanu Kuzmanović, kao takođe inspirativan zapis o radu jedne male lokalne TV stanice.

Ispao iz redovnog termina u 13 sati zbog direktnog prenosa iz Republičke skupštine, „Trezor” je prikazan tačno 12 sati kasnije.

Kakva šteta i dokle više !?