Nemački recept za razvojnu banku

Nacionalna razvojna banka koja će privrednicima omogućiti da kredite pozajme po povoljnijim kamatama verovatno će biti osnovana sledeće godine, očekuju u kabinetu premijera Mirka Cvetkovića. Prethodno će eksperti iz nemačke KfW razvojne banke, u saradnji sa timom eksperata iz Srbije (koji će činiti predstavnici raznih ministarstava ali i članovi premijerovog kabineta) napraviti detaljnu studiju o ovoj razvojnoj instituciji. Ovaj posao trebalo bi da bude gotov do kraja septembra, dok bi nacrt zakona trebalo sačiniti do kraja godine. Ovim je vlast uslišila molbe privrednika koji (otkako je kriza krenula) sve glasnije ističu kako je rast proizvodnje i izvoza nemoguć bez osnivanja razvojne banke. 

Inače, kažu u premijerovom kabinetu, jednu analizu u kojoj se objašnjavaju osnovni principi formiranja razvojne banke, stručnjaci iz KfW već su napisali. U analizi se navode i razlozi za formiranje, kao i osnovne karakteristike koje bi ova vrsta institucije imala u Srbiji, ali i osnivanje razvojne banke u kontekstu postojećih finansijskih institucija u Srbiji. Zato će se jedan deo detaljne studije koja je u izradi odnositi i na opravdanost postojanja institucija koje se donekle preklapaju sa delatnostima koje će obavljati razvojna banka. Premijerovi saradnici očekuju da će studija dati jasne naznake o tome.

– Posle izrade detaljne studije potrebno je sagledati osnovne preporuke koje će dati konsultant, a zatim pristupiti osnivanju te institucije. Imajući u vidu da je reč o veoma složenom projektu, koji će zahtevati sagledavanje funkcija drugih sličnih institucija u Srbiji, očekuje se da se osnivanje realizuje u 2012. godini – očekuju u Cvetkovićevom kabinetu

Banka se osniva zakonom, osnivač je država i organe upravljanja imenuje osnivač, dodaju. Na pitanje kako će ova banka biti zaštićena od uticaja politike odgovaraju: „Profesionalnim menadžmentom”. Oni će se birati potpuno javno i bez političkog uticaja, objašnjavaju. Rukovodstvo će se birati u skladu sa propisom o osnivanju banke. A konkretna imenovanja moguća su tek nakon osnivanja institucije. Visina osnivačkog kapitala biće određena zakonom o osnivanju razvojne banke.

Stručnjaci iz beogradske kancelarije Svetske banke nedavno su ocenili da su dva principa ključna prilikom formiranja razvojnih banaka. Prvi je da odluke moraju biti donete isključivo na zdravim ekonomskim i finansijskim principima. Drugi je da odbor ili telo koje odlučuje o investicijama mora biti zaštićeno od političkih pritisaka.

– Iskustvo pokazuje da postoji veliki rizik od neadekvatnog ili rđavog upravljanja rukovođenog političkim interesima. Ključ za efikasnost ovih banaka je u obezbeđenju nezavisnosti komisija koje odlučuju o investiranju, ali i da to odlučivanje isključivo bude na bazi zdravih ekonomskih principa. Kada se to postigne ovakve banke mogu biti koristan instrument, ali iskustvo pokazuje da je to veoma teško obezbediti. I što je posebno važno, održati na dugi rok. Svaki projekat mora biti izabran u fer konkurentskom postupku i javno, na osnovu valjanosti poslovnih planova – istakli su nedavno u beogradskoj kancelariji Svetske banke.

Dodaju da u svetu postoje primeri da su te banke donele veoma dobre investicione odluke, ali, takođe, postoje primeri da su one postale politički instrument.

Pre nego što je postao predsednik Saveta guvernera profesor Boško Živković se zajedno sa koleginicom Irenom Janković bavio konceptom funkcionisanja razvojne banke. Ključno pitanje, kako su tada ocenili, bilo je vezano za izvore finansiranja. Problematično je da li bi razvojna banka mogla da primi novac na štednju zbog visokog rizika ovih institucija, koji može ugroziti sigurnost tih depozita.

Zato je ideja da osnovni kapital uloži država da bi u drugoj fazi razvoja došlo do objedinjavanja svih oblika razvojnog finansiranja iz javnih izvora. Sledeći korak predvideo bi i uključivanje razvojnog finansiranja iz inostranstva, odnosno kredita Svetske banke, razvojnih banaka Evropske unije, nacionalnih razvojnih banaka drugih zemalja, ali i donacije. Zatim bi nova faza predstavljala zajedničku saradnju sa komercijalnim bankama, kreiranje mehanizama javno-privatnog partnerstva pri finansiranju projekata od javnog interesa. Konačno, u okolnostima kada nacionalna razvojna banka dostigne odgovarajući rejting biće moguć samostalni istup na domaćem i međunarodnom tržištu kapitala preko mehanizma emitovanja visokokvalitetnih obveznica i srodnih instrumenta, ideja je profesora Boška Živkovića i Irene Janković. Oni preporučuju da razvojnu banku Srbije treba formirati posebnim zakonom u koji bi se ugradile posebne norme sigurnosti ove institucije, kao što su odnos kapitala i rizika, način pokrića gubitaka, obaveza izveštavanja.

A. Nikolić

-----------------------------------

Reprogram dugova i za privredu

I privrednici će uskoro moći da se nadaju da će im banke odobriti reprogram dugova. Ovo je rezultat nedavno održanog sastanka sa bankarima kome su prisustvovali premijer Mirko Cvetković, predsednik Boris Tadić i guverner Dejan Šoškić.

– Na sastanku je podržana inicijativa za realizaciju mere koja će omogućiti relaksaciju kreditnog opterećenja stanovništva. Konkretan predlog mera biće usaglašen između predstavnika vlade, Narodne banke i poslovnih banaka u narednih deset dana, posle čega će biti dostupan i korisnicima dugoročnih kredita – objašnjavaju u Cvetkovićevom kabinetu.

------------------------------------

Bajec: Razvojna banka do kraja godine

Ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec izjavio je da bi razvojna banka u Srbiji mogla biti formirana do kraja ove godine.

Bajec je agenciji Beta rekao da se radi na osnivanju razvojne banke i dodao da treba utvrditi jasna pravila po kojima bi funkcionisala ta institucija kako bi se izbeglo da bude konkurencija komercijalnim bankama i da ima „politički patronat”.

Prema njegovim rečima, ta banka ne bi bila klasična depozitarna institucija, ne bi bila pod ingerencijom Narodne banke Srbije, već bi bila nezavisna i zato je potrebno doneti poseban zakon o državnoj razvojnoj banci.

On je dodao da ta banka ne treba da bude konkurencija komercijalnim bankama, da treba da podržava velike dugoročne izvozne poslove „bilo da je reč o hrani ili o projektima za koje privatni kapital nije direktno zainteresovan”. „Novac bi se dobijao po povoljnijim kamatama i rokovima otplate i zato je jako važno da se izbegne politizacija, odnosno da banka služi političkim interesima bilo koga. Zato je važno i da banka ima profesionalno rukovodstvo”, rekao je Bajec.