Azbest zakočio obnovu zgrade Beobanke

Preuređenje zgrade Beobanke u Ulici zeleni venac 18, započeta pre godinu i po dana, privremeno je obustavljena jer parapet (deo zida između poda i prozora) sadrži opasan materijal – azbestni cement. Zato je investitor, Ministarstvo pravde, angažovao specijalizovanu firmu koja je počela uklanjanje azbesta.

„U toku demontaže stare fasade, posumnjalo se da parapet sadrži azbestni cement. Zbog toga je Ministarstvo pravde hitno zatražilo laboratorijsku analizu koja je potvrdila sumnju”, kažu u ovom ministarstvu, uz napomenu da je reč o količini koja ne može da ugrozi zdravlje ljudi.

Od septembra 2009. godine do marta 2010. demontirane su instalacije, pregradni zidovi i ugradna oprema, a zamena stare fasade, koja je oštećena, dotrajala i ugrožava okolinu, obustavljena je dok se ne ukloni azbest.

– Posle toga postavićemo novu fasadu, a ukupna vrednost posla koji uključuje demontiranje stare i ugradnju nove fasade je 100 miliona dinara. U drugoj fazi planirana je adaptacija enterijera – ističu u Ministarstvu pravde.

U sređenoj zgradi trebalo bi da bude sedište Prekršajnog suda i Višeg prekršajnog suda, a dva sprata biće stavljena na raspolaganje Agenciji za borbu protiv korupcije.  

Izvesno je da će zahvati na koje se nije računalo dodatno produžiti obnovu godinama napuštenog i zapuštenog Beobankinog zdanja.  

Uklanjanje azbestnog cementa zahteva specifičan postupak i posebne mere zaštite radnika i životne sredine.

D. Mučibabić

-------------------------------------

Zdanje staro pola veka

Objekat Beobanke sagrađen je 1960. prema projektu arhitekte Milice Šterić. Nagrađen je Sedmojulskom godišnjom nagradom za arhitekturu i uživa status kulturnog dobra pod prethodnom zaštitom. Zgrada ima 13 spratova, ukupne površine 8.628 kvadratnih metara. Prvobitno je izgrađena za potrebe „Energoprojekta”, tadašnjeg vlasnika, a kasnije je prešla u posed Beobanke. Zgrada je od 2007. vlasništvo države, a njen korisnik je Ministarstvo pravde.

---------------------------------------

Zabranjen osamdesetih godina

Azbest se šezdesetih godina prošlog veka koristio u građevinarstvu. Tada se nije smatralo da je štetan, pa se nisu ni sprovodila istraživanja o njegovom eventualnom štetnom uticaju na zdravlje. Sredinom osamdesetih njegova upotreba je zabranjena, kaže Miroljub Todorović, tehnički direktor Instituta za ispitivanje materijala a. d. Beograd.

– Azbestne ploče koristile su se kao deo sendvič panela u fasadnom zidu. Da ga ima u parapetu Beobankine zgrade nije se moglo znati pre demontaže fasade jer u projektnoj dokumentaciji nije navedeno da je korišćen azbest. Ne zato što je to neko hteo da sakrije, već zato što nije postojala obaveza da se evidentira upotreba azbesta. Nema mesta panici, važno je da se pažljivo ukloni, u skladu sa propisanom procedurom – objašnjava Todorović.

Porušeno naselje u Belim vodama

Od prvog i jedinog azbestnog naselja u Belim vodama, sagrađenog 1966, a čiji je rok trajanja istekao 1986, ostale su još četiri zgrade koje će uskoro biti porušene. Umesto deset nekadašnjih montažnih kuća koje su bile obložene azbestnim pločama (između ulica Komovske, Belo vrelo, Bele vode i Palisadska) sada se nalaze nove zgrade. U njima su porodice čiji su članovi posle višedecenijskog života između zidova od otrovnih ploča imali zdravstvenih problema.

U toku demontaže zgrada, skele su oblagane zaštitnim platnima. Azbestne ploče skidale su se ručno i kvasile da bi se prašina svela na najmanju meru. Pakovale su se u specijalnu ambalažu i slale Nemačku na reciklažu. Sve vreme radova, gradski Zavod za javno zdravlje merio je koncentraciju azbestne prašine u vazduhu. Površinski sloj zemlje na kome su bili objekti – uklonjen je.