Азбест закочио обнову зграде Беобанке

Преуређење зграде Беобанке у Улици зелени венац 18, започета пре годину и по дана, привремено је обустављена јер парапет (део зида између пода и прозора) садржи опасан материјал – азбестни цемент. Зато је инвеститор, Министарство правде, ангажовао специјализовану фирму која је почела уклањање азбеста.

„У току демонтаже старе фасаде, посумњало се да парапет садржи азбестни цемент. Због тога је Министарство правде хитно затражило лабораторијску анализу која је потврдила сумњу”, кажу у овом министарству, уз напомену да је реч о количини која не може да угрози здравље људи.

Од септембра 2009. године до марта 2010. демонтиране су инсталације, преградни зидови и уградна опрема, а замена старе фасаде, која је оштећена, дотрајала и угрожава околину, обустављена је док се не уклони азбест.

– После тога поставићемо нову фасаду, а укупна вредност посла који укључује демонтирање старе и уградњу нове фасаде је 100 милиона динара. У другој фази планирана је адаптација ентеријера – истичу у Министарству правде.

У сређеној згради требало би да буде седиште Прекршајног суда и Вишег прекршајног суда, а два спрата биће стављена на располагање Агенцији за борбу против корупције.  

Извесно је да ће захвати на које се није рачунало додатно продужити обнову годинама напуштеног и запуштеног Беобанкиног здања.  

Уклањање азбестног цемента захтева специфичан поступак и посебне мере заштите радника и животне средине.

Д. Мучибабић

-------------------------------------

Здање старо пола века

Објекат Беобанке саграђен је 1960. према пројекту архитекте Милице Штерић. Награђен је Седмојулском годишњом наградом за архитектуру и ужива статус културног добра под претходном заштитом. Зграда има 13 спратова, укупне површине 8.628 квадратних метара. Првобитно је изграђена за потребе „Енергопројекта”, тадашњег власника, а касније је прешла у посед Беобанке. Зграда је од 2007. власништво државе, а њен корисник је Министарство правде.

---------------------------------------

Забрањен осамдесетих година

Азбест се шездесетих година прошлог века користио у грађевинарству. Тада се није сматрало да је штетан, па се нису ни спроводила истраживања о његовом евентуалном штетном утицају на здравље. Средином осамдесетих његова употреба је забрањена, каже Мирољуб Тодоровић, технички директор Института за испитивање материјала а. д. Београд.

– Азбестне плоче користиле су се као део сендвич панела у фасадном зиду. Да га има у парапету Беобанкине зграде није се могло знати пре демонтаже фасаде јер у пројектној документацији није наведено да је коришћен азбест. Не зато што је то неко хтео да сакрије, већ зато што није постојала обавеза да се евидентира употреба азбеста. Нема места паници, важно је да се пажљиво уклони, у складу са прописаном процедуром – објашњава Тодоровић.

Порушено насеље у Белим водама

Од првог и јединог азбестног насеља у Белим водама, саграђеног 1966, а чији је рок трајања истекао 1986, остале су још четири зграде које ће ускоро бити порушене. Уместо десет некадашњих монтажних кућа које су биле обложене азбестним плочама (између улица Комовске, Бело врело, Беле воде и Палисадска) сада се налазе нове зграде. У њима су породице чији су чланови после вишедеценијског живота између зидова од отровних плоча имали здравствених проблема.

У току демонтаже зграда, скеле су облагане заштитним платнима. Азбестне плоче скидале су се ручно и квасиле да би се прашина свела на најмању меру. Паковале су се у специјалну амбалажу и слале Немачку на рециклажу. Све време радова, градски Завод за јавно здравље мерио је концентрацију азбестне прашине у ваздуху. Површински слој земље на коме су били објекти – уклоњен је.