Priča o ljubavnicama

Na upravo završenom 51. međunarodnom Beogradskom sajmu knjiga gošća je bila i istoričarka iz Kanade Elizabet Abot, čija je studija "Istorija ljubavnica" baš tih dana objavljena u izdanju "Geopoetike" (nova biblioteka "Intimna istorija", prevodioci Zia Gluhbegović, Nataša Karanfilović, Milana Todoreskov i Bojana Vujin). U ovoj knjizi Elizabet Abot čitaocima je predočila svet konkubina i ljubavnica, i kroz priče o Egipćanki Agari iz Biblije, preko Rokselane, Pokahontas, madam de Pompadur, Glorije Svanson, Merilin Monro… dala pregled položaja žene kroz vekove.

● Zašto mislite da je priča o ljubavnicama interesantna u našem vremenu?

– Mislim da je to uvek interesantna priča, jer je institucija ljubavnice na prvom mestu negativna institucija. Ona je postojala u svim vekovima, u svim zemljama, u svim kulturama, a u osnovi predstavlja način za razumevanje položaja i uslova u kojima je žena tretirana u društvu.

● Da li su ljubavnice ikad menjale svet?

– Ne znam da li jesu, ali znam da su mnoge ljubavnice bile vrlo važne. Madam de Pompadur je smatrana vrlo uticajnom. Ona nije promenila svet ali jeste nesumnjivo uticala na kralja. Ovo je vrlo komplikovano pitanje, jer pretpostavlja odgovor na to koji su muškarci promenili svet pod uticajem žene u svojim životima. Ali, mogu da odgovorim apstraktno: mnoge ljubavnice su imale uticaj na moćne muškarce, jer su, u stvari, samo oni muškarci koji su imali moć mogli sebi da priušte ljubavnice. Dakle, mnoge žene u toj poziciji mogle su da imaju uticaja, i da tako posredno promene svet.

● Vaša "Istorija ljubavnica" potpuno menja sliku o braku?

– Naravno, jer imati ljubavnicu znači uvesti treću osobu u brak. Princeza Dajana je rekla da je u njenom braku gužva, "u njemu je nas troje", kazala je, i bilo je jasno da je mislila na Kamilu Parker-Bouls. U takvom braku muškarac je seksualno neveran, a takvo neverstvo povlači i veću intimnost, i mada venčana žena ima zakonsko pravo, ona oseća da je izdana, i u strahu je da će razvodom izgubiti muža. Zato obično mora da toleriše situaciju koja, zapravo, nije za tolerisanje.

● Da li se kroz vekove menjao taj muško-ženski odnos?

– Da, postoje razlike u vremenima, mada se neke niti sheme stalno ponavljaju. Takozvane "trofej ljubavnice" se nikada neće promeniti, jer će moćni muškarci uvek osvajati prelepe filmske ili druge "zvezde". Ali, ona vrsta odnosa koja je nekada spadala u kategoriju "ljubavnica robinja" se više neće ponoviti. Najveća promena jeste u ženskim pravima. Danas dete ljubavnice ima pravo da bude zakonski priznato.

● Postoje li razlike između ljubavnica na zapadu i istoku?

– Interesantno pitanje. Zapravo, nema. U ljudskoj je prirodi da "prelazi liniju". Evo, primer Kine u kojoj konkubine imaju dugu i složenu istoriju. Kada su na vlast došli komunisti, pokušali su da uspostave ravnopravnost između muškaraca i žena, pa je konkubinaštvo bilo abolirano. E, onda su moćne komunističke vođe, kao moćni ljudi svuda u svetu, počeli da nalaze sebi ljubavnice umesto konkubina. Vidite, ljudska priroda je vrlo slična i vrlo prepoznatljiva u svim kulturama sveta.

● Da li institucija ljubavnice predstavlja samo interes? A ljubav?

– Nekada to pretpostavlja i ljubav. Obično je u pitanju seks, ne 100 odsto, naravno. Postoji u istoriji nekoliko veza sa ljubavnicama u kojima nije bilo seksa. Bavarski kralj Ludvig I, na primer, izgubio je svoj presto zbog ljubavnice Lole Montez. On ju je obožavao, darivao je, ali nisu nikada vodili ljubav. Ali, to je uglavnom neuobičajeno. U ostatku sveta uvek je u pitanju seks. Postoje i drugi razlozi zbog kojih se ima ljubavnica: one su obično mlade, muškarac voli da se šepuri sa njom. Evo Vam primer Marije Kalas i Aristotela Onasisa. Ona je njega volela, i volela, i volela, a on nju nije, on je samo hteo nju jer je bila elegantna i tako talentovana, i svetski slavna. Marija Kalas je za Onasisa bila trofej. A očarala ga je Žaklina Kenedi. Dakle sve zavisi… od muškarca.

● Dajete i primere iz književnosti: Ema Bovari, Ana Karenjina… Da li li takve veze moraju baš uvek imati tragičan kraj?

– I u životu i u književnosti ima i srećnih i nesrećnih veza. Veliki broj pisaca, u stvari, ne želi da napravi srećnu vezu jer u knjizi mora da postoji moralna pouka. Naravno da bi u 19. veku pisci bili u neprilici ako bi se veza srećno završila: jer, da se Ana Karenjina razvela, pa udala, to ne bi bila priča koju bi ljudi smatrali podobnom. Jer, ne možete biti srećni ako činite ružne stvari, treba da patite zbog toga.

● Posebno zanimljiva je veza Hane Arent i filozofa Martina Hajdegera. Ona Jevrejka, on Nemac, nacista po uverenju…

– Ta je veza krajnje komplikovana, ona je njega beskrajno volela. Bio je genije, ali, zaista je teško razumeti zašto je Hana bila toliko vezana za njega. Preživela je toliko poniženja, menjala je univerzitete iako to nije želela, borila se za jevrejski narod. Neverovatno… a kada su se sreli u starosti, bila je spremna da mu sve oprosti iako je bilo očigledno da ju je lagao. Sebe je terala da mu veruje. To je vrlo složena i vrlo bolna priča našeg doba, jer govori o ukrštanju kultura.

● Ni odnos Eloize i Abelara nije bio ništa manje složen.

– I to je vrlo interesantno. Eloiza je bila sjajna žena, iako praktično adolescentkinja kada ga je upoznala. Pročitala sam sva pisma koja su pisali jedno drugom: kada ga je njen ujak kastrirao, Abelar je postao ogorčeni čovek, ali mu je Eloiza i dalje pisala ljubavna pisma, i dalje želeći da to bude velika ljubav. I kada je otišla u manastir pokušavala je da da značenje njenoj vezi sa Abelarom, čak i kada je bilo jasno da on nije više zainteresovan za nju. Dakle, to je slična priča sa Hanom Arent. Eloiza i Hana su dve briljantne žene u vezi s pogrešnim muškarcima, žene koje su nastavile svoju fantaziju o tome kakav odnos sa muškarcem treba da bude, i nisu htele da je se odreknu. Ovo su dve izuzetne priče, mada ja ne znam koji bi zaključak iz njih trebalo izvesti.

● Kakva je slika moderne ljubavnice?

– Vrlo zanimljiva. Danas žene mogu da budu moćne, one su advokati, lekari, političari, premijeri, one imaju mnogo mogućnosti izbora. Mogu se svrstati u više kategorija, ali dve su najvažnije: u jednoj su žene kojima se dopada staromodni tretman ljubavnice, i koje žele da budu izdržavane. U drugoj su žene koje se zaljube u oženjenog muškarca koji ne želi da se razvede, kukavica je… kako god. Takva veza najčešće nema za osnov finansijsku nesigurnost.

● Znači li to da moderna ljubavnica može da ima i visoko mišljenje o sebi?

– Mislim da ljubavnice nikada nisu imale visoko mišljenje o sebi, jer, teško je imati visoko mišljenje o sebi ako vas društvo uvek smatra nižom klasom. Bila bi to vrlo neobična ljubavnica koja bi imala visoko mišljenje o sebi.