Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прича о љубавницама

Прича о љубавницама
Елизабет Абот (Фото Ж. Јовановић)

На управо завршеном 51. међународном Београдском сајму књига гошћа је била и историчарка из Канаде Елизабет Абот, чија је студија "Историја љубавница" баш тих дана објављена у издању "Геопоетике" (нова библиотека "Интимна историја", преводиоци Зиа Глухбеговић, Наташа Каранфиловић, Милана Тодоресков и Бојана Вујин). У овој књизи Елизабет Абот читаоцима је предочила свет конкубина и љубавница, и кроз приче о Египћанки Агари из Библије, преко Рокселане, Покахонтас, мадам де Помпадур, Глорије Свансон, Мерилин Монро… дала преглед положаја жене кроз векове.


Зашто мислите да је прича о љубавницама интересантна у нашем времену?

– Мислим да је то увек интересантна прича, јер је институција љубавнице на првом месту негативна институција. Она је постојала у свим вековима, у свим земљама, у свим културама, а у основи представља начин за разумевање положаја и услова у којима је жена третирана у друштву.

● Да ли су љубавнице икад мењале свет?

– Не знам да ли јесу, али знам да су многе љубавнице биле врло важне. Мадам де Помпадур је сматрана врло утицајном. Она није променила свет али јесте несумњиво утицала на краља. Ово је врло компликовано питање, јер претпоставља одговор на то који су мушкарци променили свет под утицајем жене у својим животима. Али, могу да одговорим апстрактно: многе љубавнице су имале утицај на моћне мушкарце, јер су, у ствари, само они мушкарци који су имали моћ могли себи да приуште љубавнице. Дакле, многе жене у тој позицији могле су да имају утицаја, и да тако посредно промене свет.

● Ваша "Историја љубавница" потпуно мења слику о браку?

– Наравно, јер имати љубавницу значи увести трећу особу у брак. Принцеза Дајана је рекла да је у њеном браку гужва, "у њему је нас троје", казала је, и било је јасно да је мислила на Камилу Паркер-Боулс. У таквом браку мушкарац је сексуално неверан, а такво неверство повлачи и већу интимност, и мада венчана жена има законско право, она осећа да је издана, и у страху је да ће разводом изгубити мужа. Зато обично мора да толерише ситуацију која, заправо, није за толерисање.

● Да ли се кроз векове мењао тај мушко-женски однос?

– Да, постоје разлике у временима, мада се неке нити схеме стално понављају. Такозване "трофеј љубавнице" се никада неће променити, јер ће моћни мушкарци увек освајати прелепе филмске или друге "звезде". Али, она врста односа која је некада спадала у категорију "љубавница робиња" се више неће поновити. Највећа промена јесте у женским правима. Данас дете љубавнице има право да буде законски признато.

● Постоје ли разлике између љубавница на западу и истоку?

– Интересантно питање. Заправо, нема. У људској је природи да "прелази линију". Ево, пример Кине у којој конкубине имају дугу и сложену историју. Када су на власт дошли комунисти, покушали су да успоставе равноправност између мушкараца и жена, па је конкубинаштво било аболирано. Е, онда су моћне комунистичке вође, као моћни људи свуда у свету, почели да налазе себи љубавнице уместо конкубина. Видите, људска природа је врло слична и врло препознатљива у свим културама света.

● Да ли институција љубавнице представља само интерес? А љубав?

– Некада то претпоставља и љубав. Обично је у питању секс, не 100 одсто, наравно. Постоји у историји неколико веза са љубавницама у којима није било секса. Баварски краљ Лудвиг I, на пример, изгубио је свој престо због љубавнице Лоле Монтез. Он ју је обожавао, даривао је, али нису никада водили љубав. Али, то је углавном неуобичајено. У остатку света увек је у питању секс. Постоје и други разлози због којих се има љубавница: оне су обично младе, мушкарац воли да се шепури са њом. Ево Вам пример Марије Калас и Аристотела Онасиса. Она је њега волела, и волела, и волела, а он њу није, он је само хтео њу јер је била елегантна и тако талентована, и светски славна. Марија Калас је за Онасиса била трофеј. А очарала га је Жаклина Кенеди. Дакле све зависи… од мушкарца.

● Дајете и примере из књижевности: Ема Бовари, Ана Карењина… Да ли ли такве везе морају баш увек имати трагичан крај?

– И у животу и у књижевности има и срећних и несрећних веза. Велики број писаца, у ствари, не жели да направи срећну везу јер у књизи мора да постоји морална поука. Наравно да би у 19. веку писци били у неприлици ако би се веза срећно завршила: јер, да се Ана Карењина развела, па удала, то не би била прича коју би људи сматрали подобном. Јер, не можете бити срећни ако чините ружне ствари, треба да патите због тога.

● Посебно занимљива је веза Хане Арент и филозофа Мартина Хајдегера. Она Јеврејка, он Немац, нациста по уверењу…

– Та је веза крајње компликована, она је њега бескрајно волела. Био је геније, али, заиста је тешко разумети зашто је Хана била толико везана за њега. Преживела је толико понижења, мењала је универзитете иако то није желела, борила се за јеврејски народ. Невероватно… а када су се срели у старости, била је спремна да му све опрости иако је било очигледно да ју је лагао. Себе је терала да му верује. То је врло сложена и врло болна прича нашег доба, јер говори о укрштању култура.

● Ни однос Елоизе и Абелара није био ништа мање сложен.

– И то је врло интересантно. Елоиза је била сјајна жена, иако практично адолесценткиња када га је упознала. Прочитала сам сва писма која су писали једно другом: када га је њен ујак кастрирао, Абелар је постао огорчени човек, али му је Елоиза и даље писала љубавна писма, и даље желећи да то буде велика љубав. И када је отишла у манастир покушавала је да да значење њеној вези са Абеларом, чак и када је било јасно да он није више заинтересован за њу. Дакле, то је слична прича са Ханом Арент. Елоиза и Хана су две бриљантне жене у вези с погрешним мушкарцима, жене које су наставиле своју фантазију о томе какав однос са мушкарцем треба да буде, и нису хтеле да је се одрекну. Ово су две изузетне приче, мада ја не знам који би закључак из њих требало извести.

● Каква је слика модерне љубавнице?

– Врло занимљива. Данас жене могу да буду моћне, оне су адвокати, лекари, политичари, премијери, оне имају много могућности избора. Могу се сврстати у више категорија, али две су најважније: у једној су жене којима се допада старомодни третман љубавнице, и које желе да буду издржаване. У другој су жене које се заљубе у ожењеног мушкарца који не жели да се разведе, кукавица је… како год. Таква веза најчешће нема за основ финансијску несигурност.

● Значи ли то да модерна љубавница може да има и високо мишљење о себи?

– Мислим да љубавнице никада нису имале високо мишљење о себи, јер, тешко је имати високо мишљење о себи ако вас друштво увек сматра нижом класом. Била би то врло необична љубавница која би имала високо мишљење о себи.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.