Litije na Veliki petak

Krf je jedno od najprivlačnijih ostrva na Mediteranu, svojim živopisnim pejsažima, autentičnom arhitekturom i bogatom istorijom predstavlja metu milionima turista iz čitavog sveta. Najlepši je za vreme vaskršnjih praznika. Proslava najvećeg hrišćanskog praznika na Krfu – veličanstvenog Vaskrsaje jedinstvena, i to svakako nije obično turističko putovanje.

Sve ima izgled svečanosti, koji priliči najznačajnijem hrišćanskom prazniku: ukrašeni prozori i balkoni, svečane odore, filharmonijski orkestri od po nekolikostotina članova, učesnici u litijama iz svih gradskih struktura od obdaništa i gimnazija, do gradskih čelnika, desetine hiljada turista...

Od praznika Cveti na celom ostrvu počinju svečanosti koje obeležavaju završetak posta i najavljuju najznačajniji hrišćanski praznik. Veliki petak, kao najtužniji dan u hrišćanskom kalendaru obeležava se u litijama sa cvetnim plaštanicama i oborenim barjacima, koje su praćene tužnim zvucima posmrtnih marševa, dok su ulice osvetljene fenjerima ljubičaste boje, koja u hrišćanstvu simboliše žalost.

Sledeći dan od ranog jutra najavljuje nešto veliko i uzbudljivo. Počinje najsvečanijom litijom Svetog Spiridona, zaštitnika ostrva koji je Krf spasao u više navrata od kuge, gladi, Turaka. Litija sa hiljadama uniformisanih učesnika u savršenom poretku ide kroz ceo stari grad. U uspravnom staklenom kivotu koji je optočen zlatom i srebrom iznose se mošti ovog sveca koga Krfljani najviše slave. Sve to izaziva bujicu emocija kod svih prisutnih.

Nakon toga počinje nešto što svi iščekuju sa nestrpljenjem. Ako nekom i nije bilo jasno šta grnčarija veličine i do metar i po, radi na prozorima i najviših spratova zgrada, tada mu biva jasno. Sa svih, damastnim, crvenim tkaninama ukrašenih prozora i balkona u starom gradu, bacaju se na pločnik zemljani ćupovi puni vode. Kanonada vrčeva koja se prolama, kao da se nadmeće sa usklicima stotina hiljada očevidaca, koji na taj način svesno ili nesvesno slave prvo Hristovo vaskrsenje koje ovaj nesvakidašnji običaj razbijanja proslavlja. Krhotine razbijenih vrčeva mogu poslužiti kao originalan suvenir.

Ako se kaže da je to samo uvertira za ono što sledi oko ponoći, neko će pomisliti da je to preterivanje. Sa time se neće složiti oni koji su imali prilike da to uživo osete: isti broj učesnika, negde pre ponoći se ponovo okuplja na trgu Esplanada. Iz Jerusalima dolazi Sveti plamen, koji mitropolit krfski razdeljuje prisutnima koji u rukama nose lambade-sveće, pa čitav trg ima izgled užarenog, uzburkanog mora. Vaskršnja litija polazi iz crkve Svete Petke. Kada mitropolit u ponoć objavi Hristos anestipočinje neverovatan vatromet koji traje i do sat vremena,a praćen je oduševljenim ovacijama.Osmesi, radost i čestitanja se nesebično dele, a na neki čudan način svi jače osete simboliku Vaskrsa i bivaju sigurni da život pobeđuje smrt.

Nakon ovih uzbuđenja, prepustite se laganijem tempu obilaska ostrva i nikako ne propustite da viditefabrikukum kvota (retke citrusne biljke od koje se samo na Krfu prave razni proizvodi za sladokusce),obavezno posetite očaravajuću Paleokastricu sa vizantijskim Manastirom uspenja presvete Bogorodice, mnoštvo vidikovaca i jednu od najlepših plaža na ostrvu Glifada.

Kako biste zaokružili celinu ovog divnog putovanja ne propustite specifično krfsko grčko veče. Pored tradicionalnih plesova iz drugih delova Grčke, oduševiće vas lokalni folklor sa krfskim nošnjama i zvucima koji podsećaju na Veneciju, bez primesa orijenta.

Onima koji se nađuu Grčkoj, nije na odmet preporučiti daposvetedužnu pažnju i našoj istorijii posetesrpske svetinje na Krfu (Srpsku kuću, spomenik drinskoj diviziji u Agios Mateosu, spomen ploču u Guviji) i ostrvu Vidu (Spomen kosturnicu).

Kad smo kod reči vaskrsenje, ona je obeležila i boravak naše vojske na Krfu. Samo čudom se naša iznurena vojska nakon povlačenja preko albanskih planina za samo nekolikomeseci oporavila i krenula u oslobađanje okupirane otadžbine.

Odlazak na ovo ostrvo je nešto posebno jer je to mesto gde se odigrao jedan od najtužnijih događaja, ali i najveličanstveniji deo srpske istorije.