Od kućne mačkice do samosvesne lavice

Konačno dobar provod pred velikim ekranom, za nastupajuće praznične dane! U redovan bioskopski repertoar ulazi hit film „Žena za ukras” (Potiche), uvek pomalo ekscentričnog, ali u svakom slučaju autentičnog francuskog scenariste i reditelja Fransoa Ozona, njegova prva prava komedija posle filma „Osam žena” koji je snimio još 2002. godine.

Iskričav, vispren, koloritan i ritmičan film „Žena za ukras”, koji govori o pravom ratu polova i klasa, pun lucidnih dijaloga i obrta, zapravo je Ozonova adaptacija istoimene bulevarske komedije Pjera Barilea i Žan-Pjera Gredija, postavljene sa ogromnim uspehom na francuske pozorišne daske još 1977. godine. Naslovnu ulogu žene-trofeja, energično i mladalački, zanatski maestralno odigrala je francuska diva Katrin Denev. Ona, od potlačene buržujske domaćice, „kućnog ukrasa” koji nema nikakvu praktičnu svrhu, i supruge u senci svoga muža i dece, sticajem neočekivanih okolnosti postaje i čelnica fabrike, radnička heroina i politički lider u lokalnoj zajednici, nadigravši svojim ženskim atributima sve i svakoga, pa i moćnog partnera Žerara Depardijea. U najkraćem – kao žena doživljava potpuno oslobođenje o kakvom, ni u svojim najlepšim snovima, nisu mogle da sanjaju ni Klara Cetkin, pa ni Roza Luksemburg!

U kič ikonografiji i estetici tipičnoj za Ozona i njegova dela, rađa se film čija je forma za veliko uživanje, a sadržaj podsticajan za razmišljanje. Uz to, autor se sasvim ozbiljno bavi i zdravim smehom.

Činjenica je da je Ozon pred sobom već imao dobro napisan i dobro dramaturški skrojen materijal (postojeći pozorišni komad), ali je svojom adaptacijom, doradom i preradom, nepogrešivo načinio i korak više. Lukavo je ubrizgao doze ironije i poleta i osavremenio priču iskrama realnog života. Uz sve to, naslovnu rolu poverio je svojoj miljenici, grande dame francuskog filma – Katrin Denev, čija je transformacija, od „kućne mačkice” do „samosvesne lavice”, fascinantna i za dugo, dugo pamćenje. Denev ne gubi pažnju publike niti jedan jedini od 103 minuta trajanja ovog filma.

Kao Suzan Pižol – žena čiji je jedini sadržaj da živi u senci svoga muža gospodina Pižola (Fabris Lukini), prevrtljivca i preljubnika, koji hitlerovskim metodama vodi fabriku kišobrana koju je Suzan, zapravo, nasledila od svog oca – Katrin Denev trči kroz šumu u trenerci, sedi sa viklerima na glavi, presvlači se i doteruje više puta dnevno, sluša ptičice, gleda cveće u bašti i piše poeziju koju niko ne želi ni da čuje ni da čita.

Kako kreće njena psihička, kreće i njena fizička transformacija, od promene odeće i stilova frizura do scena u kojima se ona smeje samoj sebi. Tu su i scene sa Žerarom Depardijeom (ovo im je sedmi zajednički film), u ulozi njenog nekadašnjeg ljubavnika, komunističkog sindikaliste Babana, sa kojim pleše u diskoteci i zanosno peva kao zvezda vodvilja. Za to vreme, publika navija za njen konačni pobednički spoj profesionalizma i večne ženstvenosti, životne snage i seksepila koji se ne gasi, zbog čega Suzan Pižol završava kao najsrećnija osoba na porodičnoj fotografiji ovog Ozonovog filma.

Procvat ženskog oslobođenja, romantična fantazija postavljena u vremenu od poliestera, Ozonov osećaj za boje i kostim, ironiju i suptilno ruganje, za komično i smeh, za muziku i ritam, a uz sve to i sjajna glumačka ekipa – jer uz Denev, Depardijea i Lukinija, tu su još i Žeremi Renije i Karin Vijar, čini film „Žena za ukras” nezaboravnim zabavnim putovanjem u bioskopskom mraku.