Prepešačio Prokletije

KRALjEVO – Boravak u prirodi, planinarenje i pešanje nije samo hobi Branislava Binića, stolara, sada penzionera iz Kraljeva. Za njega je to smisao života, kako kaže, "osnovna potreba čoveka kao slobodnog bića, kao stalnog istražitelja lepote i tajni prirode". Zato je on nastavio "drugovanje" sa planinama, brdima, šumama, rekama, potocima...od rane mladosti, od ratne 1941. godine, kada se sticajem okolnosti, kao petogodišnji dečak, našao u šumovitim predelima Goča.

Prepešačio je do sada mnogo, ni sam ne zna koliko.  Za poslednje tri decenije od kada je zvanično član i već nekoliko mandata predsednik planinarskog društva "Železničar" proputuje svake godine pešice sigurno po hiljadu kilometara. Nema poznatije planine u staroj Jugoslaviji na koju se nije uspeo, ali su mu u srcu Prokletije...

– To je fantazija – tvrdi Binić – planina koja je prepuna pećina, jezera, reka, pašnjaka, čobana... Lepe su i sve planine u Crnoj Gori, a da ne govorim o onim poznatim u Evropi i svetu.

Uprkos stalnoj besparici, ranije skromnoj plati u nekadašnjoj fabrici "Jasen" i već 11 godina skromnoj penziji, snalazio se  Branislav Binić da bi se uspeo na vrh Olimpa, Atosa, Monblana, Dolomita, Kavkaza, švajcarskih Alpi, bugarske Rile, Pirina, Maljevice, austrijskog Grasgrokiera, Alume u Argentini...

Planinarenje i pešačenje mu je, kako se to kaže, u duši. Dva puta je putovao pešice od Studenice do Hilandara. To je put od 800 kilometara, a putovanje je trajalo po 16 dana.

– Vuče me, želja mi je, i da imam kuću prodao bih je da se popnem na Himalaje, na Kilimandžaro, ali će mi to, izgleda, ostati tek pusta želja.

Branislav ne pešači samo "za svoju dušu". Naročito poslednjih godina je pravi "vodič" drugima kroz brojna bespuća. Kako to planinari kažu, markirao je brojne staze, naročito u Raškoj oblasti. Sada niko ko na te oznake pazi ne može da se izgubi kad, recimo, krene na pešačenje od Bogutovca do Troglava, od Žiče, Mataruške Banje, Kamenice ili Dobrih strana  do Stolova, iz Brezne do Studene planine, transverzalom od Vrnjačke Banje preko Željina do Kopaonika, od manastira Žiče do Pešteri, odnosno do Duge poljane... Sve te staze Binić je posebno "patentiranom" napravom izmerio i prokrčio da putnik namernik zna na koliko dug put kreće i da lakše putuje. U posebnu knjižicu, takozvani putni dnevnik uneo sve o tim i o još nekoliko "transverzala", tamo te puteljke skicirao, budućim putnicima objasnio gde su izvori, gde se može prenoćiti, gde hranom snabdeti, gde se u knjigu upisati da bi svako, ponajviše zbog svoje bezbednosti, ostavio trag...