Препешачио Проклетије

КРАЉЕВО – Боравак у природи, планинарење и пешање није само хоби Бранислава Бинића, столара, сада пензионера из Краљева. За њега је то смисао живота, како каже, "основна потреба човека као слободног бића, као сталног истражитеља лепоте и тајни природе". Зато је он наставио "друговање" са планинама, брдима, шумама, рекама, потоцима...од ране младости, од ратне 1941. године, када се стицајем околности, као петогодишњи дечак, нашао у шумовитим пределима Гоча.

Препешачио је до сада много, ни сам не зна колико.  За последње три деценије од када је званично члан и већ неколико мандата председник планинарског друштва "Железничар" пропутује сваке године пешице сигурно по хиљаду километара. Нема познатије планине у старој Југославији на коју се није успео, али су му у срцу Проклетије...

– То је фантазија – тврди Бинић – планина која је препуна пећина, језера, река, пашњака, чобана... Лепе су и све планине у Црној Гори, а да не говорим о оним познатим у Европи и свету.

Упркос сталној беспарици, раније скромној плати у некадашњој фабрици "Јасен" и већ 11 година скромној пензији, сналазио се  Бранислав Бинић да би се успео на врх Олимпа, Атоса, Монблана, Доломита, Кавказа, швајцарских Алпи, бугарске Риле, Пирина, Маљевице, аустријског Грасгрокиера, Алуме у Аргентини...

Планинарење и пешачење му је, како се то каже, у души. Два пута је путовао пешице од Студенице до Хиландара. То је пут од 800 километара, а путовање је трајало по 16 дана.

– Вуче ме, жеља ми је, и да имам кућу продао бих је да се попнем на Хималаје, на Килиманџаро, али ће ми то, изгледа, остати тек пуста жеља.

Бранислав не пешачи само "за своју душу". Нарочито последњих година је прави "водич" другима кроз бројна беспућа. Како то планинари кажу, маркирао је бројне стазе, нарочито у Рашкој области. Сада нико ко на те ознаке пази не може да се изгуби кад, рецимо, крене на пешачење од Богутовца до Троглава, од Жиче, Матарушке Бање, Каменице или Добрих страна  до Столова, из Брезне до Студене планине, трансверзалом од Врњачке Бање преко Жељина до Копаоника, од манастира Жиче до Пештери, односно до Дуге пољане... Све те стазе Бинић је посебно "патентираном" направом измерио и прокрчио да путник намерник зна на колико дуг пут креће и да лакше путује. У посебну књижицу, такозвани путни дневник унео све о тим и о још неколико "трансверзала", тамо те путељке скицирао, будућим путницима објаснио где су извори, где се може преноћити, где храном снабдети, где се у књигу уписати да би свако, понајвише због своје безбедности, оставио траг...